Предности учлањивања Русије у СТО

Русија је постала 156. чланица СТО. Учлањивање није било једноставно. Преговори су трајали скоро 20 година. Међутим, дошло је време да се одмара на ловорикама. Како тврде експерти, највећу корист од прикључења СТО ће добити грађани Русије.

Међу другим земљама највише су се припремали за учлањивање у СТО, што је потпуно разумљиво, Казахстан и Белорусија. Још пре 22. августа – почетка чланства Русије у СТО – белоруски председник Александар Лукашенко је саветовао бизнисменима републике да смање трошкове и побољшају квалитет својих производа. Према мишљењу шефа Центра постсовјетских истраживања Института економије РАН Леонида Вардомског, у пракси због специфичности робног промета Русије и Белорусије белоруске компаније намају потребе да се брину.

- Није право претпоставити: кад буде овамо масовно дошла роба из трећих земаља, она ће пореметити узајамни робни промет, јер је наш робни промет доста специфичан. То су, например, испоруке белоруске технике, резервних делова и делова у мешовитој производњи. Или ми им испоручујемо исту робу, као и нафту и гас. Прилив увозне робе неће битно утицати на то.

Иначе, већина експерата сматра да ће у краткорочном периоду многе компаније из земаља Царинског савеза – Белорусије и Казахстана – ипак осетити раст конкуренције на руском тржишту због доласка играча из трећих земаља. Међутим, у дугорочном смислу предности ће бити више од губитака, - сматра шеф сегмента економског департмана Института енергетике и финансија Сергеј Агибалов.

- Глобално ће се учлањивање у СТО више позитивно одразити и на руској економији, и на економији других земаља Царинског савеза. Пре свега то ће стимулисати конкуренцију, побољшање квалитета услуга, то ће се повољно одразити на потрошачком тржишту, као и тржишту пословних услуга.

Добиће од чланства Русије у СТО и друге земље ЗНД, нарочито оне, које су такође чланице СТО. Међу њима су Украјина, Јерменија, Киргизија и Молдавија. Шире гледано, корист од прикључења РФ СТО могу да имају и фирме из Азије, и компаније из Европе. За последње је ово нарочито актуелно. Пословна криза је резултирала смањењем потражње у Европи. Европски концерни за производњу аутомобила ионако су већ присутни на руском тржишту, зато ће наредних година повећање испрорука у Русију бити на рачун друге робе. То су углавном намирнице, пре свега меснати и млечни производи, као и неке врсте воћа и поврћа. Између осталог, то је само први талас смањења царине. Даље ће они обухаватити и другу робу, између осталог, потрошачку технику.

Смањење цена у сегменту електронике за домаћинство и компјутера ће обезбедити страним добаваљачима раст профита. Међутим, у пракси неће сви добити. За џина, као што је Apple, и за остале америчке компаније камен спотицања на путу освајања руског тржигшта ће бити амандман Џексона-Веника. Амерички бизнис од тога ће само губити, јер амандман Џексона-Веника онемогућује коришћење предности, које су добиле компаније из Европе и Азије. Према прорачунима аналитичара, губитак америчког бизниса у вези са тиме ће износити милијарде долара. Осим тога, према мишлењу председника савета фонда националне перспрективе Алексеја Кузмина, Американци могу да пропусте и још једну могућност.

- Руска тржишта су ипак веома велика. На та тржишта, затворена великим царинама, америчке компаније нису продирале, нису продирали ни Европљани, ни Корејанци. Данас ће та тржишта веома вероватно заузети Европљани и Корејанци, даље ће Американци имати необичан задатак да продру на већ заузето тржиште. То је много теже, него освајање новог тржишта.

Иначе, то је проблем Американаца. Што се тиче саме Русије, учлањивање у СТО је у дугорочној перспективи веома позитивно за земљу. Према прорачунима Светске банке, то ће омогућити Русији да повећа свој бруто-домаћи производ више него за 10 одсто или за 215 милијарди долара. У министарству економског развоја Русији, додуше, наводе скормније прогнозе. Према мишлењу тог ресора, ефекат од учлањивања ће бити неутрално-позитиван.