Рат Чеха за отето Косово

Чешки редитељ Вацлав Дворжак, аутор филма „Отето Косово“, који је недавно емитован и на РТС-у, говори за „Печат“ о голготи кроз коју је прошао снимајући документарац који је отворио очи и пробудио савест стотинама хиљада Чеха, који су Србе углавном доживљавали као „лоше момке“, али освестио и грађане наше земље.

Нисмо веровали да антифашистички српски народ, који се никада у историји није борио за туђе територије, већ само бранио своје, одједном може да постане мучитељ Арнаута каквим су га приказивали светски медији.

Вацлав Дворжак и Алеш Беднарж аутори су филма „Отето Косово“ који снагом аутентичних људских судбина и историјских аргумената фасцинира и саме Србе, свикле искључиво на приче да су једино они „лоши момци“, а буди савест стотинама хиљада Чеха који с правом сумњају у ту и тако задату „истину“. Да би уобличили своје виђење ратних дешавања у јужној српској покрајини, и обезбедили пројекцију филма на чешкој државној телевизији, двојица интелектуалаца морала су да се упусте у лични рат за Косово. Урадили су то часно, и великим словима уписали се у најновију српску историју. А какву су голготу морали да прођу, и колико су им Срби у томе помогли, за „Печат“ је испричао Вацлав Дворжак који је протеклих дана поново боравио у Београду. Овога пута са идејом да направи филм о Сребреници и коначно сруши мит о лажним бројкама муслиманских жртава.

Чиме сте били мотивисани да уђете у овај, ни по чему једноставан пројекат, који сте назвали „Отето Косово“?
Алеш и ја смо са својим породицама данима посматрали разорне бомбе којима је „милосрдни анђео“ засипао Србију. Били смо, напросто, огорчени, и из тог саосећања са страдалним српским народом заинтересовали смо се за истину о Косову, критички промишљајући да кривица не може да буде искључиво на једној страни. Поред тога, нисмо веровали да антифашистички српски народ, који се никада у историји није борио за туђе територије, већ само бранио своје, одједном може да постане мучитељ Арнаута каквим су га приказивали светски медији.

Колико вам је времена требало да реализујете овај документарни филм?
Најпре, морам да кажем да су наше породице без речи противљења прихватиле једину могућу варијанту – да у овај пројекат улазимо личним средствима. Па, кад је већ тако, Алеш и ја смо помислили да би могли да зарадимо још неке паре, тако што ћемо добра српска вина по прихватљивој цени увести у Чешку и продати их. С том намером дошли смо у Србију пролећа 2004, само четири дана после 17. марта. Наравно, купили смо новине и видели да се на Косову догодио страшан погром над Србима. Наш револт проистекао је из спознаје да чешки медији најстрашније лажу, и то је била иницијална каписла да истражимо шта се ту стварно дешава.

Знате ли да Косово није пуни назив јужне српске покрајине, и да изостављање Метохије није случајност?
Знам, као што знам и да је то зато што назив Метохија долази од речи „метох“ која означава земљу Српске православне цркве. Међутим, у наслову филма ми смо смишљено написали Косово, како ову покрајину зову Арнаути и они који их подржавају, да већ тиме не бисмо изазвали немилост људи из телевизије који одлучују о пројекцији филма.

Више у 63. броју магазина “Печат”