Политика им бивша љубав којој не желе да се врате

Гдје се налази први предсједник Републике Српске Радован Караџић, данас најтраженији хашки бјегунац, нико не зна.

А гдје су завршили остали бивши функционери и некада најважнија имена политичке сцене у БиХ сазнали смо и нашли их у пензионерским, професорски, економским, докторским, али и затворским редовима!

Неколицина се послије руковођења најодговорнијим пословима у држави потпуно повукла из политике и запловила мирнијим водама. Многи бивши функционери без обзира на који начин су “пензионисани”, сада о политици говоре све најгоре.

Већина их каже да су били несхваћени, да су могли дати много више да се имало слуха за њихове визије и намјере, а само ријетки отворено признају да им политика и сада недостаје.

Ченгић у политичкој пензији

Мухамед Ченгић, бивши потпредсједник Владе Републике БиХ, један од оснивача Странке демократске акције (СДА) и њен некадашњи истакнути званичник, тврди да данас у политичкој мировини живи готово као и сваки други пензионер у БиХ.

”Видите ове љепоте овдје. Ја правим себи земаљски џеннет и припремам се за онај прави”, казао је Ченгић дочекавши нас у башти пред својом кућом у сарајевском насељу Враца.

Ченгић, некада познат по оптимистичним најавама “правна држава од понедјељка”, али и по незаборавном саркастичном опонашању Нелета Карајлића у “Надреалистима” и култним узвиком “имајууу вооз” и данас је убијеђен да су он и његови тадашњи сарадници у БиХ могли направити супердржаву или како каже “европски Кувајт”.

”Ушао сам у политику јер сам желио да направим од Босне и Херцеговине Словенију, гдје сам 26 година радио. Успјешну земљу у којој ће сви жељети да живе, имали смо добар програм и добре планове, али други су хтјели другачије. Нажалост, у овој нашој политици нису били потребни способни, већ подобни”, тврди Ченгић.

Он је на протеклим општим изборима октобра прошле године као кандидат странке Радом за бољитак покушао остварити велики повратак у политику јер се натјецао за бошњачког члана Предсједништва БиХ. Но, одустао је од утрке уочи самих избора.

Иако се сада дефинитивно повукао из политике, те нема неких материјалних проблема, тврди да му политика недостаје.

”Ја сам специфичан случај. Мене су буквално најурили. Политика није само као она госпођа са најстаријим занатом. Политичари су исто тако урадили највеће ствари за човјечанство. Сада сам ван тих токова, те ми буде и теже јер видим све пропада, а не могу ништа учинити”, објашњава Ченгић.
Шаровић рјешавао своје судске процесе

Кадар СДС-а Мирко Шаровић, некадашњи члан Предсједништва БиХ, каже да је од подношења оставке на мјесто члана колективног шефа наше државе, сву енергију трошио на рјешавање судских процеса вођених против њега.

Шаровић је био оптужен за проневјере у Привредној банци Српско Сарајево те је 11 мјесеци провео у притвору. Оптужбе су одбачене, а Шаровић се данас припрема за покретање приватног бизниса.

”Коначно су и сви ти процеси иза мене. Мислим да сам прошао кроз најтежи период свог живота. Сада користим вријеме да се виђам са људима који су ми били драги, а за које нисам имао пуно времена. Мислим на породицу и дјеца која су ме пожељела и пријатеље за које годинама нисам имао довољно времена”, прича Шаровић.

Иако каже да има понуда, не намјерава се враћати у политику. Тврди да ужива у времену без политике на било који начин. Припрема се за отварање породичног приватног бизниса и сматра да ће му искуство као политичара помоћи јер “политика отвара многа врата”.

”Нажалост, код нас политика нема достојанство као у развијеним демократијама. Код нас је политика прљава и приземна. Политика у којој побједници узимају све и труде се да поражене униште без обзира што су били на високим позицијама. Мени је најважније да сам задржао све своје пријатеље који су били са мном и прије политике”, каже Шаровић, истакавши да је ангажован и у спортском свијету у Источном Сарајеву. Члан је Управног одбора Фудбалског клуба Славија.
Касагић пише поезију

Рајко Касагић, који се од краја 1995. до маја 1996. године налазио на мјесту предсједника Владе РС, како каже, преко четири године није имао право на рад.

”Морао сам се повући из Српске демократске странке, нису могли прихватити своју грешку према мени, тако да сам остао оклеветан. Период док нисам имао право на рад, искористио сам да докторирам и написао сам неколико књига из области поезије”, каже некадашњи премијер РС.

У времену од када се не бави политиком, Касагић је објавио три уџбеника и четири збирке пјесама.

”Радим са студентима, са њима сам пресрећан, они су безазлени и фини”, каже Касагић, а на питање да ли би се вратио политици, одговара да би се радо упустио у политику, само да би показао свим људима да могу живјети далеко боље него што данас живе.

Перо Букејловић, који је веома кратко вријеме обављао функцију премијера Републике Српске, а јавности остао познат као рођак тадашњег предсједника РС Драгана Чавића, није желио да говори о свом садашњем занимању. “Чиме се данас бавим то никога не треба да занима”, рекао је Букејловић.

Драган Чавић, бивши предсједник РС, од истека предсједничког мандата нема посао, иако је водио преговоре са неколико предузећа. Признао је недавно да још има политичке амбиције, те да то вјероватно значи његов повратак у политику у догледно вријеме.

Ратни злочини и злоупотребе положаја

Многи политичари су подносили оставке, били смјењивани, а неријетко су и завршили у затвору.

Биљана Плавшић, која је од 1996. до 1998. године обављала функцију предсједника РС, четврту годину издржава казну у Шведској, по пресуди Међународног суда правде у Хагу за геноцид, кршење закона и обичаја рата и злочине против човјечности. Плавшићеву је 1998. године на предсједничким изборима замијенио Никола Поплашен, који се веома кратко обављао предсједничку функцију, а данас ради као професор на Правном факултету у Бањалуци.

Фикрет Абдић, крајишки Бабо и некадашњи члан Предсједништва БиХ, у затвору служи дугогодишњу казну због ратних злочина. Јадранку Прлићу, бившем министру вањских послова БиХ, данас се суди у Хагу. Никола Прце, бивши министар одбране ФБиХ, осуђен је на затворску казну и тренутно је на условној казни у Мостару. Бивши члан Предсједништва БиХ и лидер ХДЗ БиХ Анте Јелавић осуђен је заједно са Прцеом, али је он побјегао од закона и десетогодишњег затвора. Посљедњи пут је виђен у Загребу.

Гојко Кличковић, који се 1996. године налазио на челу Владе РС, недавно је на основу међународне потјернице, због сумње да је проневјерио огромне количине новца, из Србије изручен Сарајеву, гдје се већ неко вријеме налази у затвору.

Послије одласка с премијерске функције, Кличковић се бацио у приватни бизнис и наводно постао власник бројних и скупих некретнина.

Бивши министар трговине и туризма РС Борис Гашпар био је притворен због сумње да је злоупотребио службени положај.

Момчило Мандић, бивши министар правде РС, у сриједу је у Суду БиХ ослобођен оптужби за ратне злочине на подручју Сарајева и Фоче због недостатка доказа.

Такође, Мандић је у августу 2005. године ухапшен у Будви и пребачен у Сарајево, гдје су међународни тужиоци водили истрагу о пословању Привредне банке Српско Сарајево, чији је он био директор, а касније и власник. Према каснијим пресудама служи казну затвора у трајању од пет година.

Повратници у струку

Гојко Савановић, министар просвјете РС од 2001. до 2005. године, остао је запамћен по реформи основног образовања односно увођења деветог разреда у основне школе у РС, што су многи оцијенили као преурањену и одлуку донесену преко ноћи. Сматра се да је у овој реформи направљен низ пропуста који се и дан-данас исправљају. Савановић је започео и изградњу кампуса у Бањалуци познату по фиктивним уговорима са извођачима радова и пролонгирањима рокова изградње, а ништа мање није познат ни аутомобил који је купио - фејтон са масажером које је Министарство просвјете и културе РС замијенило за три комбија. Данас, Савановић ради на Саобраћајно-техничком факултету у Добоју и каже да не би поново био министар.

”То није био политички, него оперативни рад и на ту функцију сам отишао политички неангажован, јер нисам био члан ниједне странке, а сада сам члан СНСД-а. Ни по коју цијену не бих поново прошао истим путем, било ми је јако тешко јер сам тежио да много тога урадим, али сам био суочен са много сметњи, измишљотина, нагађања оговарања и лажи. Такве неугодности се не могу платити ничим. Сада живим мирно, посветио сам се породичном животу и садашњем послу”, каже Савановић.

Један од политичара, такође убијеђен да је имао план за напредак БиХ, али да му је било онемогућено да ради свој посао јесте Никола Грабовац, министар финансија у Влади ФБиХ, који је у вријеме Алијансе за промјене смијењен са те позиције. Одлука високог представника Педија Ешдауна да га смијени због наводне умијешаности у аферу са неплаћењам пореза на кафу Грабовца је потресла тако да и сада са горчином говори о свом некадашњем послу министра.

Он данас, као и прије него што је ушао у политику, предаје на Екомонском факултету у Сарајеву. Тврди да се никада више неће вратити политици.

”То су дани које бих најрадије заборавио. Покушао сам нешто урадити, направити неки искорак, али са овим искуством могу гарантовати да се нећу вратити политици. Изгледа да у политици најбоље пролазе они који ништа не раде. Већ пет година у Федерацији БиХ ништа није квалитетно урађено”, огорчен је Грабовац.

Родољуб Тркуља, на мјесту министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Младена Иванића, налазио се од почетка 2001. године, а по завршетку мандата вратио се својој струци и данас ради као шеф Завода за заразне болести и микробиологију у Ветеринарском институту у Бањалуци.

Тркуља је доктор ветеринарских наука и каже да је за сваког човјека веома битно да ради посао у својој струци. Једна од предности посла који данас обавља јесте то што има много више слободног времена него када је био министар.

”Будући да сам био министар у министарству које је било дислоцирано ван Бањалуке, пола седмице би проводио с коферима на релацији Бањалука - Бијељина, што је било јако напорно”, каже Тркуља.

Марин Кватерник, функцију министра здравља и социјалне заштите РС, обављао је двије године у Влади Драгана Микеревића, а данас је руководилац Завода за заштиту здравља у Добоју. Истиче да не би поново био министар и да је задовољан својим послом.

”Радо се сјећам времена када сам био министар. То је незабораван дио моје каријере, који ми је много помогао. Функција министра за мене је била неочекивана, јер се тада, као ни данас, нисам активно бавио политиком. Ипак, немам жељу да се поново бавим тим послом. Мој садашњи посао је веома одговоран, мада не у толикој мјери, као што је то посао министра, који је увијек изложен одређеним притисцима. Сада опет имам времена за бројне активности, већ дуже вријеме у организацији Црвени крст радим са младима, активан сам у атлетици, како у локалном клубу, тако и у извршним органима спортског савеза БиХ и РС”, истиче Кватерник.

Окренути бизнису

Политике се одрекао и бивши члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић. Он је у Сарајеву отворио приватни универзитет за техничке науке којим руководи и гдје предаје.

Обнашање јавних функција, декретом високог представника, забрањено је и Едхему Бичакчићу, некадашњем премијеру ФБиХ и потпредсједнику СДА. Данас Бичакчић има малу приватну фирму, а говорка се, с обзиром да је у међувремену помилован, да по узору на ХДЗ 1990, оснива и радикално крило СДА - СДА 1990.

Борислав Паравац из Добоја у априлу 2003. године изабран је за члана Предсједништва БиХ из РС, а прије тога је на изборима 2002. године изабран за посланика у Представничком дому БиХ, гдје је био и први замјеник предсједавајућег. Данас ради у струци, пошто је овлаштени ревизор финансијских извјештаја.

”Имам са тројицом колега ревизорску фирму у Добоју, а и даље сам члан увијек Главног одбора СДС-а без посебних функција. Имам пуно више времена и за породицу и за неке своје друге активности. Задовољан сам собом и ако бих се вратио јавном послу, сигурно би то биле неке мирније функције”, каже Паравац.

Сафет Оручевић, некадашњи градоначелник Мостара и алфа и омега овог града, данас је консултант за подручје бивше Југославије у једној од највећих аустријских фирми ПОРР.

Оручевић, којем је тренутно мјесто пребивалишта у Бечу, тврди да је новом ангажманом само наставио радити на ономе што је радио и као политичар.

”ПОРР је велика фирма и већ смо извели три велике инвестиције у БиХ. Двије у Мостару и једну у Сарајеву. Многи људи кажу да је мој посао, који има везе са лобирањем, нешто лоше. Но, мислим да је то позитивно јер ипак лобирам за то да се новац уложи овдје у БиХ, посебно у Мостар”, тврди Оручевић.

Каже да се једва извукао из политике и да је задовољан што је смогао снаге да то учини.

”То је један прљави зачарани круг. Поносан сам на свој политички ангажман. Мостару сам дао своје најбоље године. Био сам ту у вријеме првог помирења па све до изградње Старог моста. Дао сам неких прогресивних идеја када је Мостар био наболнији град у Европи”, додаје Оручевић.

Сматра да је правовремено повлачење из политике најважнији чин сваког политичара.

”Ја скоро свакодневно имам понуде од разних странака да се поново укључим. Међутим, повукао сам се на вријеме и камо среће да су се и многи од којих већина њих која ништа није урадила повукла. БиХ би била пуно здравија”, сматра Оручевић.