Како живе избjегли и расељени у Републици Српскоj

У РЕПУБЛИЦИ Српскоj данас живи око стотину хиљада избjеглица и расељених лица, коjи ни 12 година послиjе завршетка рата нису успjели да риjеше основна животна питања.

Броjне проблеме има и породица Сирар коjа jе у Бању Луку дошла из Доњег Раткова код Кључа 1995. године.

Данас живе у Шарговцу, а с обзиром на то да нису траjно риjешили стамбено питање, Министарство за избjеглице и расељена лица Републике Српске плаћа им алтернативни смjештаj.

- Сналазимо се како умиjемо. Углавном, имамо за наjосновниjе. Од новца коjи добиjемо од Министарства можемо да платимо смjештаj. Добиjам 150 марака на име инвалиднине, jер сам у рату рањен, а повремено радим за дневницу - испричао jе Чедомир Сирар.

Додаjе да су им то jедини приходи, jер супруга Гордана не ради.

Посао, истакла jе она, ниjе успjела да нађе.

Са њима живе и кћерка Љубица и Чедомирова маjка Деса.

Њихово имање у Доњем Раткову, у општини Кључ, запаљено jе за вриjеме рата и кућа им jош ниjе обновљена, иако, тврди Чедомир, редовно подносе захтjев за обнову.

- Не знамо шта да радимо. И када би нам обновили кућу, не вjеруjем да бисмо се вратили jер тамо нема услова за живот. Нико се ниjе вратио, нема путева, све jе запуштено. У близини нема ни школе, а Љубица треба да на jесен упише седми разред - нагласио jе Чедомир.

Чедомир сматра да су надлежни могли да проблеме коjа имаjу и он и други расељени риjеше за 12 година.

- Требало jе или убрзати обнову или људима дати надокнаду за оно што им jе уништено па да сами риjеше стамбени проблем - сматра Чедомир.

Ташко живе и становници барака у насељу Незуци у Вишеграду, коjи су краjем рата у ову општину дошли из средње Босне.

Према риjечима предсjедника Удружења исељених Срба из средње Босне Божидара Шкобића, у баракама ће, након што се дио породица пресели у новоизграђено насеље Гарча, остати стотињак породица.

- Риjеч jе углавном о старим и изнемоглим људима. Они немаjу гдjе да оду, а бараке, у коjима живе већ годинама, старе су и неусловне. Многи од њих имаjу мала или никаква примања, а помоћи нема, тако да су у веома тешкоj ситуациjи - истакао jе Шкобић.

Предсjедник Одбора за заштиту права избjеглица, расељених лица и повратника при Народноj Скупштини Републике Српске Миланко Михаjлица сматра да jе недопустиво да и 12 година послиjе рата у Републици Српскоj постоjе колективни центри у коjима у веома тешким условима, без готово икаквих примања живе стариjи људи и дjеца.

- Може се рећи да се у суштини Деjтонски мировни споразум не поштуjе равномjерно, jер се форсира искључиво jедна од три понуђене вариjанте, а то jе повратак. Тако jе она опциjа, коjа jе подразумиjевала то да људи имаjу право да одлуче гдjе ће да живе, на неки начин била у другом плану - истакао jе Михаjлица.

Додао jе да људи имаjу право да се одлуче на то да остану у Републици Српскоj, а да власти Српске треба да се побрину да и њима обезбиjеде услове достоjне за живот.

- Статистички подаци показуjу да око 60 одсто расељених лица жели да остане у Републици Српскоj и то довољно говори. То значи да jе потребно издвоjити знатно више средстава за инфраструктуру, односно увођење струjе и воде и поправак путева у избjегличким насељима коjа постоjе у скоро свакоj општини у Српскоj. Треба им обезбиjедити и друге услове за живот. Треба узети у обзир чињеницу да су ти људи у посебно тешком положаjу, да су многи незапослени - нагласио jе Михаjлица.

Миланко Михаjлица истакао jе да jе, кад су у питању избjеглице и расељени, ипак наjтеже онима коjи живе у алтернативном смjештаjу и социjално угроженим људима.

Одбор jе предложио да се у буџету Републике Српске за избjеглице и расељена лица издвоjи више новца, приjе свега за оне коjи су одлучили да остану у Републици Српскоj и да се обезбиjеде средства за социjално угрожене.

Према мишљењу Миланка Михаjлице, требало би обезбиjедити новац за распуштање свих колективних смjештаjа у Приjедору, Добоjу, Братунцу, Броду...

Помоћник републичког министра за избjеглице и расељена лица Драго Вулета истакао jе да jе велики проблем то што многи грађани и данас живе у алтернативном смjештаjу.

- Министарство jе свjесно чињенице да jе алтернативни смjештаj наjлошиjа вариjанта, али исто тако jе и законска обавеза и jедно прелазно рjешење, коjе траjе нажалост, дужи низ година и односи много средстава а проблеми се не рjешаваjу. Када jе риjеч о алтернативном смjештаjу, циљ Министарства jе да се у сљедећем периоду броj корисника сведе на минимум - нагласио jе Драго Вулета.

Забрињаваjуће jе, напоменуо jе Вулета, то што око хиљаду породица, од око седам и по хиљада, коjе живе у алтернативном смjештаjу, спада у социjалне случаjеве, тако да, и када би се њихова имовина обновила, не би могле да опстану без помоћи.

- Овоме треба додати чињеницу да постоjи и одређени броj грађана коjи нису расељена лица, избjеглице или повратници, али су, нажалост, социjално угрожени и њима такође треба помоћи. Зато сматрамо да jе за такве потребе неопходно размишљати о изградњи социjално-гериjатриjских или сличних центара у Републици Српскоj - сматра Драго Вулета.

ант: ОМБУДСМAН

У прошлоj години омбудсману Републике Српске пристигло jе 145 жалби избjеглица, расељених лица и повратника, док их jе 2001. године било чак 3.826.

Ови грађани углавном су се жалили због нериjешених статусних питања, немогућности остваривања права на алтернативни смjештаj, незапослености и слично.