У славу Господа и палих хероја
Љубављу и прилозима приводе се крају радови на изградњи храма у Мојковцу. Народ га је посветио највећем хришћанском празнику, рођењу Богочовјека али и јунацима славне мојковачке битке који су на смрзнутим косама славили побједу над моћном аустроугарском силом, на Бадње вече и Божић 1916. године.
На узвишењу изнад мостова који су "загрлили" Тару, на самом прилазу Мојковцу из правца Колашина, његов народ је још прије 40 година подигао величанствен споменик црногорским бесмртницима необичног архитектонског изгледа, а недалеко од њега, покрај магистрале саздан је вјерски храм. Од самих темеља, у које је на Божић 1999. године уграђена повеља са потписима митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија и тадашњег предсједника Мојковца Милисава Ћорића, изградњу овог светог објекта финансирају вјерници Српске православне цркве и други добротвори. Камен по камен, цигла по цигла, све стрпљиво и с љубављу, дигли су богомољу високо према небу. Ниско са темеља, звона су у почетку кратко дозивала, некако промукло. Данас, са високог звоника који стреми небеским пространствима и његовим тајнама, буде долину Потарја и најљепшом пјесмом призивају вјернике и други милосрдни народ на окупљање, слогу, љубав и мир. Епископа будимљанско-никшићке епархије, господина Јоаникија пут овуда често наведе. Колико само радости на његовом питомом божанском лицу има кад га дочекају новозавршени радови и уграђени детаљи у овај свети храм, заједнички кров свих добрих људи који ће под његовим кровом во вјеков, у тишини, примати неку лакоћу и душевни мир.
Пројекат мојковачког Храма Христовог рождества са двије куполе и звоником у коме су се, према процјени стручњака, преплели стилови али са доминантним барокним елементима, на дар свом завичају предао је архитекта Владо-Зого Радојевић који живи у Крушевцу. Радојевић није био чест гост званичника свога града а, и кад би дошао да се ражели свога дјетињства, ријетко се показивао на мојковачком плочнику. Проводио је највише времена код своје родбине и слатко спавао на узглављу успомена. Појавио се званично кад је сазнао да је и у његов завичај поново закорачила Божја вјера и представио се најљепшим поклоном.
У мојковачки храм који се практично "рукује" са спомеником јунацима мојковачке битке а који ће, како тврди предсједник одбора за његову изградњу Милисав Ћорић, бити завршен до идућег Божића изузев иконостаса и живописа, узидали су своју љубав и новчане прилоге и добротвори из иностранства.
- Шаљући вам овај скроман прилог молимо се Господу, коме у славу и част светим српским витезовима мојковачке битке подижете светињу, да у што скоријем времену то свето дјело Божије успјешно довршите на радост наших вјерника и на корист наше страдалне и мученичке Српске православне цркве - стоји у писму које је упутио протојереј Ђуро Ђурђевић, парох и старјешина Саборног храма Светог Георгија из Сиднеја.
- Извор
- ДАН
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Da li su rijaliti programi novi "standard" u medijima kod nas i u svetu? Svedoci smo da programi kao što je "Keeping up with Kardashians" imaju stotine miliona gledalaca...
Остале новости из рубрике »











