Почетна страница > Новости

Љуба Тулијева: Сањала сам овај дан

Љуба Тулијева: Сањала сам овај дан
07.10.2011. год.
Први пут на гробу свог брата црвеноармејца у Сланцима крај Београда

САН који је седам деценија сањала Љуба Тулијева (74), из Минска у Белорусији, коначно се остварио. У четвртак је, на споменику у Сланцима крај Београда, први пут запалила свећу и положила цвет на гроб свог јединог брата кога је као петогодишња девојчица, пре 69 година испратила на фронт да га више никада не дочека. Александар Павлович Дубровски имао је само 21 годину када је као црвеноармејац погинуо у Сланцима ослобађајући Београд.

 
Годинама је трагала за гробом брата, а онда је пре неколико месеци сазнала да на споменику недалеко од Београда пише - Александар Павлович Дубровски. Ни тада се није превише надала да ће, сада већ стара, стати пред његов споменик. Далеко је Београд за чију је слободу Александар оставио кости. Само снажна жеља натерала је да у 74. години први пут седне у авион и, захваљујући људима племенитог срца, први пут напусти Белорусију.

Груду земље, коју је понела из завичаја, расула је крај ораха, дрвета записа које су мештани засадили те давне 1944, када су земљи предали тела храбрих ратника, међу којима и 15 србских бораца. Дуго и нежно додиривала је Александрову слику и слова његовог имена уклесана у хладном мермеру. Са дрвета је пао орах који је чврсто стегла у руку.

Оживела је слика брата, младог инжењера, добровољца совјетске војске који је јуна 1941. кренуо у рат. Са мајком и две сестре, бака Љуба, у то време петогодишња девојчица, дуго је махала за возом којим је из Минска одлазио Александар. Заувек.

Дочекао је да ослободи Совјетски Савез, али то није био крај његовог рата. Са саборцима из Црвене армије наставио је марш против фашизма. Стигао је надомак Београда, али у ослобођену престоницу Србије није успео да уђе. Пао је свега два дана пре него што је званично завршена једна од највећих битака на Балкану.

- Моје срце данас је срећно. Испунила ми се жеља да после 67 година дођем Александру на гроб. То је награда мом животу. Годинама нисам знала ни да ли постоји његов гроб - каже у сузама Љуба Тулијева.

Прича о судбини баке Љубе стигла је до нас захваљујући Зорану Јефтићу из Крагујевца који ју је упознао у Минску. Потресен Љубином причом о брату јунаку,писао је на разне адресе. Једно писмо стигло је у „Новости“. После првог текста објављеног у нашем листу јавили су нам се Саша Савићевић, из „Русије данас“, и Душан Бајатовић, директор „Србијагаса“. Захваљујући њима бака Љуба је са ћерком Аленом и унуком Олгом допутовала у Београд да се поклони сенима брата.

Пред полазак, од узбуђења није могла да заспи. Само је дуго, каже, склапала руке молећи се да јој бог да снагу да издржи: „Да ли ћу то стварно дочекати?“, понављала је.

- Ово је прича о људској доброти - каже Алена Валкович, Љубина ћерка. - Хвала дивним људима из Србије који су мојој мајци испунили животну жељу. Што је била старија, све је више стрепела да неће доживети да види Александров гроб. Сваке вечери када крене на починак, дуго чита три писма која јој је брат послао са фронта и милује црно-белу фотографију са његовим ликом.

Последње Александрово писмо стигло је 30. септембра 1944, само 17 дана пре него што је погинуо на фронту. Љуба Тулијева показује жути папир, небројено пута пресавијан, и изнова чита:

- Као и сви ратови и овај је бесмислен - писао је. Људи гину. Не мислите на мене! Ја сам добро. Браним част и као сви правдољубиви људи маштам о слободи. Мајко, издржи! Чувај моје сестре.

У четвртак, испред споменика у центру Сланаца где је бака Љуба палила свећу и полагала цвеће, окупили су се и бројни мештани. Подвиг њеног брата још живи у њиховим причама. Старина Душан Ђорђевић (84) сећа се дана када су четворица руских војника на коњима пројахала кроз њихово село.

ЧАСТ МИ ЈЕ ДА ПОМОГНЕМ 

- Била ми је дужност и велика част да учествујем у акцији „Новости“. Гледао сам слике Срба са шајкачама и црвеноармејаца на споменику крај којег је изникло дрво запис. Слике браће заједно погинуле у великом јуришу на Београд, зато да бисмо ми живели у слободи - каже Саша Савићевић.

- И данас ми одјекују топот копита и снага ратничког усклика - каже Душан, па показује ка брду, као да су малочас туда пројурили. - Протутњали су ка саборцима и србској војсци која је задавала последњи ударац фашистима. И ми, дечурлија, трчали смо за њима. Један је био официр, памтим га по еполетама. Непун сат после жестоке борбе њега су рањеног донели у болницу, баш поред овог споменика. Умро је само који час касније, на рукама медицинске сестре, Српкиње.

И Божидар Јевтић (80) сећа се тог дана када је, каже, слободу бојила крв.

- Међу 18 страдалих у овој борби, тројица су били Руси - каже Божидар. - Када су Немци протерани, цело село их је сахранило и одало им пошту. И данас, сваког трећег дана Ускрса, свештеник и мештани Сланаца на овом месту подсећају на храбре ратнике.

У последњем писму које је породици Дубровски са фронта послао његов најбољи друг Дмитриј пише: „Александар је погинуо јуначки бранећи руску част!“

ЧУВАРИ СЕЋАЊА

- Захвални смо братском србском народу који чува овај споменик и сећање на совјетске добровољце погинуле у ослобађању Београда - каже Денис Сидоров, конзул Амбасаде Белорусије у Београду.

И представници СУБНОР-а дошли су у четвртак да поздраве ову храбру жену и одају почаст њеном прерано погинулом брату. Лазар Ћулибрк, првоборац, посветио је песму руском ратнику.
Љубиша Ђуровић, потпредседник Општине Палилула, обећао је да ће Палилулци и даље с пуно пажње водити бригу о овом историјском месту. Већина совјетских бораца која је погинула током ослобађања Београда сахрањена је на Гробљу ослободилаца.

 



  • Извор
  • novosti.rs/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Da li su rijaliti programi novi "standard" u medijima kod nas i u svetu? Svedoci smo da programi kao što je "Keeping up with Kardashians" imaju stotine miliona gledalaca...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА