Улазак у НАТО наметнуће антируски став

 „Грађани Црне Горе, на референдуму, се морају изјаснити о уласку у НАТО алијансу“, нагласила је вечерас Јелена Гускова, руски академик, на предавању, на тему „Евроатлантске интеграције као религијски изазов“, које је, пред пуном салом, одржано на Правном факултету у Подгорици.

Како се развијало пријатељство Црне Горе и Русије

Гускова је указала на вјековне и нераскидиве везе двије државе удаљене хиљадама километара, при чему је једна веома мале територије, док се друга прострла преко два континента, на заштитничку улогу Русије и на братску, часну и у савезништву одану Црну Гору.

„Када је 1711. године руски император Петар I позвао бројне државе да се прикључе борби против Турака једино се Црна Гора одазвала. Већ од 1715. године руски цареви увели су обичај помагања Црној Гори, у оружју, новцу, а Катарина Велика је 1788. године упутила повељу у којој се позива народ да устане против заједничког непријатеља, муслимана“, каже Јелена Гускова.

Истакла је улогу Русије, почевши од 19. вијека, као ослонца стицања црногорске државности, њене економске стабилности и политичког уобличавања.

Вјера, православље, словенски коријени

Русија је на Црну Гору увијек гледала као на земљу у којој је иста религија и скоро исти језик, како је Александар I јединство вјере и јединство језика именовао врло кратко – завјетима религије. Гускова је подсјетила да је Петар I Петровић говорио да је за Црногорце најважније у привржености Русији јединство вјере и одбрана хришћанства.

НАТО агресија на СРЈ

„У нашим односима били су и врло тешки периоди. Међународна заједница је чак успјела да искористи Русију, боље речено љубав србског и црногорског народа према Русији, да затражи и добије од Срба, (у Београду, на Палама, у Книну), уступке. Улога Русије није била достојна њених историјских традиција“, прича Гускова напомињући да су упркос свему Срби и Црногорци покушали да нађу оправдање за такву позицију Русије – сама је била слаба.

Јелена Гускова је говорила и о позицији Русије за вријеме НАТО агресије на СРЈ истичући да је у почетку подршка била дипломатска наводећи као примјер, на руски захтјев, званично засиједање Савјета безбједности ради разматрања ванредне ситуације, изазване једностраним акцијама НАТО против СРЈ.

Руководство Русије потом је, тврди, предузело низ озбиљних мјера у покушају противљења НАТО:

- Русија је назвала акције алијансе агресијом и осудила их

- Замрзла односе са НАТО и у Москву је био опозван Главни војни представник РФ при НАТО

- Избацила је представнике НАТО

- Прекинула је учешће у програму „Партнерство ради мира“ и реализацију програма партнерства Русија-НАТО

- Одложила је преговоре о отварању војне мисије за везе НАТО у Москви

- Иницирала је засиједање Контакт групе

- Иступила је као посредник у очувању интереса Југославије

- Водила је активне дипломатске преговоре

- Послала је шпијунски брод у Јадран

- Разрадила планове војне подршке Југославији

- Пружила СРЈ хуманитарну помоћ

За то вријеме су се широм Русије одржавали протести због агресије на СРЈ, а Руска православна црква је упутила апел којим је осуђено крвопролиће на србској земљи.

Алтернатива НАТО

„За већину балканских народа алтернатива НАТО-у не постоји. Све државе су се већ одлучиле за НАТО осим Србије. Данас када Србију, Црну Гору и Србе из Републике Српске, зову да постану равноправни чланови ове алијансе“, прича Гускова „сваки човјек, да би заузео чврст став, мора да одговори на неколико питања:

1. Каква је суштина ове организације? Да ли она брани мир или доноси рат? Пружа ли слободу или потчињавање?
2. Какав је однос НАТО према Црној Гори, Србији и србском народу?
3. Шта ће добити земља ако постане чланица НАТО?

Ако Црна Гора приступи НАТО-у имаће војне базе на својој територији, слаће војнике у НАТО мисије, НАТО ће користити црногорску територију и обалу мора. Постоје двије алтернативе НАТО-у које би Црна Гора могла да примијени: војна неутралност или други концепт војне безбједности. Присуство НАТО-а забрањује обнову (на постјугословенском простору-уједињење) и јачање словенских православних држава.“

Гускова је истакла да је главна брига САД удаљавање Црне Горе и Србије од Русије и добијање послушног војника за најопасније и најпрљавије операције алијансе у цијелом свијету.

„За Русију је НАТО потенцијално опасна организација и зато ступање балканских држава у НАТО примораће и Србију, Црну Гору, Републику Српску и Македонију да заузму антируски став. Због тога је важно, када је ријеч о Црној Гори, да одлуку и свој избор грађани изнесу на референдуму. И има над чиме да се замислимо, ми, словенска браћа“, закључила је Гускова.