Ударац по америчком штиту

Први пут у историји на европском континенту се појављују елементи нуклеарног потенцијала САД. Можда ћемо зато морати да нациљамо Европу, рекао је руски председник.

Само две недеље после посете америчког државног секретара Кондолизе Рајс Москви, када је договорено да ће две стране „спустити лопту” у међусобним оптужбама, напетост између Русије и САД порасла је до размера које нису виђене још од врхунца хладног рата. На инсистирање Вашингтона да у Пољској и Чешкој постави елементе своје противракетне одбране, руски председник Владимир Путин одговорио је изјавом да ће онда оружане снаге његове земље морати да пронађу „нове циљеве у Европи”. Та реченица, коју је Путин изговорио током интервјуа за новинаре из осам држава које су чланице неформалне Групе осам најразвијенијих земаља света, изазвала је одмах серију реакција по европским престоницама, а представник НАТО-а рекао је да она „није од помоћи и није добродошла”. „Колико је мени познато, једина земља која спекулише о циљању Европе ракетама је Руска Федерација”, изјавио је портпарол НАТО-а Џејмс Апатурај. Пред сутрашњи долазак најмоћнијих светских државника у немачко летовалиште Хајлигендам, где ће бити одржан самит Г-8, француски председник Никола Саркози каже да ће са својим руским колегом разговарати о томе. „Он је тражио искрен дијалог. Ја ћу са своје стране бити искрен”, рекао је Саркози, док је у његовом министарству спољних послова незванично најављено да ће после Путиновог коментара „бити неопходно још разговора како би се развејале сумње” у амерички штит. За разлику од руског председника, Французи нису уверени да тај пројекат руши стратешки баланс оружаних снага у свету, док Британци тврде да он не може да спречи евентуални руски ракетни напад. Портпарол премијера Тонија Блера апеловао је да се смире тензије. „Желимо да са Русима конструктивно разговарамо о питањима као што су Косово, Иран... Исто тако, цела Европа је забринута због руског понашања и неће се устручавати да ту забринутост покаже”, објаснио је он.

Званични Лондон већ дуго је у спору са Москвом која тражи изручење олигарха Бориса Березовског, политичког азиланта у Британији, док британске судске власти захтевају да Русија изручи Андреја Луговоја, оптуженог за убиство још једног азиланта Александра Литвињенка. Путин је у поменутом интервјуу рекао да Русија може да изручи Луговоја само ако измени свој устав и дозволи изручења својих грађана другим државама, јасно поручивши да се то никада неће десити.

Руски председник је већи део свог разговора са новинарима у Кремљу искористио за објашњење става о противракетном штиту и прављењу нових америчких база у близини Русије. „Праве се две нове војне базе у Румунији и Бугарској, локатор у Чешкој и ракетни системи у Пољској... Ако се ми једнострано разоружавамо, хтели бисмо да видимо и спремност наших партнера да то исто ураде у Европи. Уместо тога, у источној Европи се постављају нови системи оружја. И то, наравно, не може да нас не брине. Шта смо могли да урадимо у тим условима? Наравно, објавили смо мораторијум”, рекао је Путин, говорећи о мораторијуму на споразум о конвенционалним снагама у Европи који Американци крше.

„Што се тиче система противракетне одбране, то није самостални систем ПРО, јер ако буде направљен, радиће у аутоматском режиму са целокупним нуклеарним потенцијалом Сједињених Држава. То ће бити неодвојиви део нуклеарног потенцијала САД. Хоћу да нагласим да је то први пут у историји да се на европском континенту појављују елементи нуклеарног потенцијала САД. То мења целокупну конфигурацију међународне безбедности”, сматра руски председник, који не верује у америчко објашњење да је штит намењен одбрани од иранских ракета. „Таквих ракета нема. Иран нема ракете које могу да лете пет или осам хиљада километара... Нас не задовољавају објашњења која чујемо. Нема никаквих основа за размештање система ПРО у Европи. Наши војни стручњаци тврде да ће тај систем покрити територију Руске Федерације до Уралских планина. И, разуме се, ми ћемо бити принуђени да на то реагујемо”, објаснио је он и додао да ће, ако САД не одустану од својих планова („То не искључујем”), Русија произвести много јефтиније, али довољно ефикасне системе за превладавање штита. „Ми морамо да осигурамо своју безбедност и нисмо иницијатори тог процеса”, закључио је Владимир Путин.

Кратак мандат

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је председнички мандат од четири године „прилично кратак” и да би било боље да траје између пет и седам година. „Четворогодишњи мандат у Русији је био копија америчких правила... Не бих сада расправљао о трајању председничког мандата, можда би он требало да траје пет или седам година, али четворогодишњи мандат је очигледно прилично кратак”, рекао је Путин.