Русија-Кина: "Мировна мисија" је испуњена

У региону Чељабинска, почела је активна фаза руско-кинеских антитерористичких вежби "Мировна мисија-2013". 1 и 2 августа, у региону су стигле главне групе Народноослободилачке армије Кине. Заједно са својим руским колегама, они ће разрадити тактику за брзо реаговање у циљу заштите од терористичких претњи и ликвидације њихових организатора.

Данашњи велики маневри су највиши од 2003. године, када су руска и кинеска војска први пут кренуле са вежбама у циљу заштите од терористичких напада. Они се одржавају од 27. јула до 15. августа - три недеље. У вежбама учествује више од хиљаду људи, 100 комада војне опреме, укључујући и двадесетак авиона и хеликоптера. Упркос лошим временским условима, у подручју полигона Чебаркуљ, планови две војске остају непромењени.

Кинески Устав не предвиђа стварање војних блокова и савеза са другим земљама, ипак, војна сарадња са најближим суседом и стратешким партнером Русијом – налази се у успону. Зато постоје објективни разлози, сматра експерт МГИМО Андреј Иванов:

- Вежба је антитерористичка. И та одредница је важна. Антитерористичке вежбе се одржавају не само измеђе две земље, већ и у оквиру Шангајске организације за сарадњу (ШОС). То је разумљиво, јер је опасност од тероризма позната не само Русији, већ и Кини, на пример, у Синцјангу, Ујгурском региону. Она је значајна за читаву централну Азију: многе земље из тог региона су чланице ШОС. Али, поред опасности од тероризма, за Кину и Русију је важан још један аспект, који није експлицитно наведен. Свет се суочава са феноменом "наранџастих револуција", које се завршавају превратима. То је озбиљна опасност, коју Москва и Пекинг не могу да игноришу.

У јулу, Русија и Кина су одржале велике поморске војне вежбе у заливу Петра Великог, у Приморском крају. Присуствовало је двадесетак бродова различитих класа. Циљ маневара је био да се разраде акције при захвату бродова од стране морских пирата, као и спасилачке операције. Поред тога, морнарица је усклађивала сарадњу и у авио-морској одбрани. Неки стручњаци су ове активности Русије и Кине повезали са плановима САД и Јапана о организацији сопствене обуке како на копну тако и на мору, који су се догодили почетком лета.

Могуће је да, активирајући се у том правцу, Вашингтон жели да успостави најбољу за себе равнотежу снага у Азији, узимајући у обзир територијални спор између Пекинга и Токија. Реч је о острвима Сенкаку, у Источном кинеском мору. Они су изазвали низ великих скандала. Не иде све глатко Кини ни у односима са Филипинима, Малезијом и Вијетнамом. Дакле, према геополитичкој верзији, јачање војне сарадње Русије и Кине, између осталог, има за циљ да покажу своју намеру да формирају сопствени центар моћи. Што је, у контексту мултиполарног света, потреба коју су више пута поновили кинески и руски политичари и која је сасвим природна.

Међутим, сви стручњаци не деле овај став. На пример, руководилац Центра за Азију и Блиски Исток, руског Института за стратешке студије Елена Супонина, сматра да су руско-кинеске војне вежбе кадровски догађај, који нема глобални значај:

- Кина је стратешки партнер Русије. На последњим преговорима на највишем нивоу, договорено је да ће се сарадња између две земље развијати у свим областима, укључујући и војску. Данашње вежбе показују да Москва и Пекинг имају не само заједничке интересе, већ и распознају и заједничке претње. Данас, међу земљама не постоје противуречности: сва гранична питања су решена пре неколико година. И оне сарађују не против неког, већ због стабилности у региону.

Ипак, многи угледни аналитичари и политичари у Кини и Русији сматрају да је стратешки савез између две земље - не само економска изводљивост и безбедност одређеног региона, већ и покушај "меког" отпора Западу и његовим напорима да успостави глобалну контролу над планетом.

Илија Харламов,