Уништили сте правосуђе

Високи и специјални представниче,

Пишући ово писмо, ја се надам, да у њему нећете наћи одсуство поштовања према вама, јер ја, као и цијело друштво, то поштовање имам помијешано са страхом. Признаћете да би било неприкладно да вам се обратим ријечима: "Страхопоштовани високи представниче", зато сам једноставно титулирао вас помало неутрално, зар не?!

Разлог мог обраћања вама је једноставан, рекло би се и очекиван. Наиме, ваши тужиоци из Тужилаштва БиХ су мени упутили писмо путем медија. Иако је о мени говорио у трећем лицу, портпарол страних тужилаца Дејвид Швендимен (на дужности замјеника главног тужиоца у БиХ и шефа Одјела за процесуирање ратних злочина), у потпису поменутог писма, одговорио је на сва питања која ја лично никад нисам никоме поставио а најмање њему. Истовремено, он је мене представио као извор великих притисака на Тужилаштво БиХ - спочитао ми одсуство кривично-правног етичког кодекса који њега обавезује на опрез и достојанствен однос према његовој клијентели, дакле, потенцијалним злочинцима, бившим генералима смрти.

Признајем, Швендимен има право, сав мој етички свјетоназор окренут је ка жртвама, ја мислим о њима, њиховим породицама, мислим о њиховом страдању, и, ако ћете право, ја бих сигурно, одлучно и немилосрдно процесуирао и гањао ратне злочинце, гдје год били.

Будите сигурни да се не би шепурили и слободно шетали нигдје на земаљској кугли - гањао би их и по мишјим рупама и кажњавао. Без милости или уздржаности. Зато кажем, прочитао ме је ваш тужилац, а ја сам свјестан одсуства те кривично-правне одговорности према злочинцима које бих оптуживао. Али, то није главни разлог, иако се може ово моје обраћање вама учинити очекиваним гестом и методом комуникације.

На првом мјесту, хоћу да вас питам шта је ваша улога у БиХ и шта треба да раде ваши страни сарадници и тужиоци?!

Пустите сада Дејтонски споразум, који је за вас и вашу канцеларију обична жвакаћа гума, коју развлачите и дувате по властитом нахођењу и без одговорности.

У ствари, шта ви радите овдје ако народе ове јадне земље не мирите - ако не радите ништа што би из свијести наших народа уклонило трагове тешког ратног насљеђа, ако судови и тужилаштва, селективно и "хајкачки" раде по политичким диктатима, ако међународна заједница подржава час једне час друге, каткад више једне него друге, а ефекат такве политике је ерупција мржње и међунационална нетолеранција, чак неодрживост заједничког живота, онда, стварно, шта ви ту радите?! Зашто одричете своју одговорност за ове процесе у којима сте баш ви, као прва и крајња инстанца, као алфа и омега, о свему одлучивали. Ништа није могло бити урађено без вас. Не говорим о визама.

Када су ваши интереси у питању, ви се потрудите да покажете и народу и власти да нисмо битни. Ни ми ни наша власт, она изабрана на изборима. Кредибилитет међународне заједнице, та синтагма, то је само фора на коју и вас сада хвата ваш привидно први замјеник, Рафи Грегоријан, у стварности шеф ваше администрације, шеф ове државе обавјештајаца и тужилаца, СИПА и ОСА, шеф неба и земље. Он вас је "наговорио" да нам се обратите с јасном поруком: "...страни тужиоци и судије морају остати у овој земљи...", то јест без њих наше судије и тужиоце ће убијати. И они су неспособни, што се види по главном тужиоцу, Милораду Барашину. Али, морам и вама рећи најбитније:

Дру Енгел није страни тужилац. Он никад није радио ни у једној земљи као тужилац. Он је постао тужилац тек у нашој земљи, он је тужилац без квалификација које закон прописује.

Зашто је правосуђу ове земље уопште битан неко ко с дужности стручног сарадника у ОХР дође за шефа Одјела за организовани криминал и корупцију. Признајем, на правом је мјесту: организован је и корумпиран. Да би био стручан и неупитан уклонио је из правосуђа Владу Адамовића (утемељитеља Суда БиХ) а из тужилаштва БиХ тада главног тужиоца Маринка Јурчевића а затим и Марка Тадића, предсједника Уставног Суда БиХ, и то није све - по наруџби Рафи Г. монтирао је процесе Лијановићима, Човићу, Шаровићу, Јелавићу, држао на кратком конопчићу Иванића и све што је покушало у овој земљи мислити својом главом.

Ви сте криви за овакво стање у правосуђу, ви сте га реформисали и уништавали, кадровски, па сте се петљали у њихове плате, с њима сте срушили Херцеговачку банку и неке друге банке, с њима сте заташкали крађу Жељезаре Зеница и "Унисових" небодера ("Моме и Узеира", тог симбола заједништва и братског односа). И вама кажем: Харис Силајџић је с хохштаплерима ставио у џеп ове гиганте и довео до просјачког штапа милион људи у Зеничко-добојском и Сарајевском кантону. Харис, с амбасадором БиХ у Кувајту, Јасином Равасхдеом, држављанином Јордана, с лажним Миткалом Сарткавијем (из Лондона), 1998. године, присваја то за себе.

Није то била Кувајтска инвестицијска агенција, погледајте њихове службене извјештаје, чак то није ни КЦЦИ. Жељезара (вриједна милијарду и седамсто милиона конвертибилних марака) и "Момо и Узеир" (вриједни 800 милиона КМ) - чак је "Арцелор митал" исплатио Хариса и његове "Кувајћане" са 180 милиона КМ. Упућујем вас и на оптужницу подигнуту у Кантоналном тужилаштву Сарајево (2007. године против Хасана Мусемића, запосленика Федералног завода за запошљавање) и каснији судски процес, због проневјере 500.000 КМ у корист "БХ-Стеела", како су "Кувајћани" и Харис назвали Жељезару Зеница - тако је звали три године. Сигуран сам да је тај новац имао везе са финансирањем Ал Каиде, која је тада у БиХ била најјача војна и политичка формација исламских радикала у свијету (с Бочињом као базом) и да је много тог новца отишло за финансирање напада на Свјетски трговински центар, 11. септембра 2001. године. Можда ви знате гдје тај новац отишао и како је подијељен, или не желите пипкати ништа око напада на Америку, као и Рафи. Зашто бих вам ја о томе трубио више. Мене брине она сиротиња која штрајкује пред вашим канцеларијама и тражи хљеб, а ни то не могу добити. Ни укидање виза.

Ви морате, прије или касније, постати европски човјек у БиХ. Ако имате на уму европски пут за ову земљу и сигурност европских земаља и народа од ове земље, престаните својим одлукама трауматизовати постојеће институције и ратом измучене Бошњаке, Србе и Хрвате. Лаж је да се ефикасне институције ове земље могу изградити у међунационалној мржњи.

Својим мјерама доприносите мржњи међу најсличнијим нацијама на планети, а једино оправдање вам је ваша намјера да изградите "ефикасност" "државних" институција. На уму ми је ваша опаска како вас "паметни савјети" сустижу на улици, у трговини, у таксију. Гдје год идете, људи вам говоре шта треба да урадите и шта би они урадили да су на вашем мјесту. Ја вам то не сугеришем, ја кажем: "Идите на одмор у Дубровник или Анталију, идите у Тунис или Египат". Постоји толико много лијепих мјеста на земаљској кугли гдје можете отићи на одмор. Да се и ови народи мало одморе.

Маглај, Зеничко-добојски кантон, ФБиХ

Џевад Галијашевић