Беспарица испразнила пословни простор

Будући закупци пословног простора у Београду имају разлог за славље. Ренте су пале и до 30 одсто. Економска криза, пад промета али и већа понуда модерних канцеларија и локала утицала је на умањење најма. Ниже цене закупа погодиле су све делове града– Кнез Михаилову као неприкосновену трговинску локацију, Нови Београд –нови пословни центар, али и све остале делове престонице.

Драстичан пад привредне активности утиче на развој али и проблеме свих категорија пословног простора, канцеларијског, малопродајног и индустријског односно складишног.

Тржиште канцеларијског простора најразвијеније је и најликвидније, каже Небојша Нешовановић, саветник из „Кинг стрџа”. Према истраживању његове куће Београд има око 500.000 квадратних метара канцеларијског простора који се може поделити у зависности од локације, квалитета градње, старости објекта, паркинга у три класе А, Б и Ц.

Примери саграђених савремених канцеларијских зграда на Новом Београду су „Ерпорт сити”, „Сава бизнис центар”, „ГТЦ сквер”, „Белвил”, „Б23”, пословни центар „Ушће”, на Теразијама „Б2”, као и објекти у Кнез Михаиловој улици. Премда су власници ових здања пре октобра прошле године могли да добију и до невероватна 24 евра за квадратни метар, ситуација је сада другачија.

– Цене су у последњих девет месеци пале 20 одсто за А и Б класу, а 30 одсто за Ц. Понуда је већа јер су многи пословни објекти завршени или ће њихова градња бити окончана до краја године и тада ће четвртина канцеларија А и Б класе бити празна. Процене су да ће старије зграде које се налазе у центру и изгубиле су трку са супериорнијима на Новом Београду – имати и више од 40 одсто неиздатог простора – објашњава Нешовановић.

Ако је веровати статистици која каже да се у протеклих пет година површина под канцеларијама увећавала годишње између 30.000 и 60.000 квадрата, што је скромно у поређењу са градовима региона у којима је ницало и до 300.000 квадрата, онда се може закључити да нам недостаје пословног простора. Али ако се узме у обзир све више огласа за издавање канцеларија, нових светлуцавих грађевина украшених постерима с написима „фор рент”, празних локала у старим али и новим стамбеним зградама, пустих тржних центара – онда је јасно да га имамо сасвим довољно.

– Криза ће зауставити нову понуду, а без пројектног финансирања немогуће је упустити се у реализацију пројеката вредних десетине милиона евра. Без обзира што је криза осујетила многе компаније да се шире или да уђу на домаће тржиште, ренте су и даље скупље него у региону – каже Нешовановић.

Празан простор често је последица амбициозних власника који су произвољно зацртали цене најма које тешко могу да добију сада док се већина води логиком да је боље спустити за који евро цену квадрата него остати без икаквих прихода, сматра Томислав Секулић, председник Удружења у промету некретнина. Он подсећа да је Кнез Михаилова улица и даље топ-локација у којој нема слободних локала. Месечни закуп квадрата у локалима далеко је скупљи од закупа канцеларијског простора.

– Највеће интересовање је у „екстра зони” која се протеже до Правног факултета, у Улици Милутина Миланковића и у Булевару Зорана Ђинђића на Новом Београду. Најатрактивнији су локали у приземљу с великим излогом до улице. Закуп по квадрату у најпознатијој београдској штрафти сада је око 50 евра, а само пре годину дана плануо би и да за њега траже троструко више новца. Без обзира на кризу мало је оних који се одатле селе – истиче Секулић.

Власници тржног центра „Иванијум” на корак од Теразија одлучили су да одустану од, чини се, астрономских цена закупа. Миле Бјелица, управник центра, каже да ће са садашњих 40 до 50 евра по квадрату цене за наредних шест месеци бити преполовљене. „Није чудно што је од укупно 100 локала издатих само 20. Па у ’Миленијуму’ у Кнез Михаиловој улици 40 одсто простора није попуњено. ’Иванијум’ је нов, а и криза је узела своје одговарајући на питање зашто је тржни центар празан”, каже Бјелица и додаје да од септембра очекују већу потражњу.


Савремени канцеларијски простор (Фото Д. Ћирков)

До пре само неколико година брендиране крпице могле су се једино купити у Кнез Михаиловој улици, а убрзо су и локали дуж Улице краља Милана и Булевара краља Александра реновирани, а њихови излози умивени.

Појавом концепта тржних центара попут „Меркатора” али и трговинских горостаса „Делта ситија” и „Ушћа” многе познате компаније обуставиле су освајање пешачких зона и из строгог центра града преселиле се на удаљеније локације. И без обзира што су за месечну кирију за 50 квадрата у приземљу морале да издвоје 3.000 евра, не рачунајући трошкове одржавања, нису ни помишљале да се преселе у „Чумићево сокаче”, „Фонтану”, „Стари Меркатор”, „Пирамиду”, „Миленијум”, где је за исту квадратуру потребно чак десетоструко мање.

– Стари тржни центри су пропали и пре кризе. Немају перспективу јер имају превазиђен концепт трговине. Имају много власника, тешко их је трансформисати. Криза им чак може донети корист јер ће успорити изградњу модерних потрошачких царства – објашњава Нешовановић.

Познаваоци прилика у индустрији некретнина не искључују могућност да ће се цене закупнина пословног простора још истопити. Међутим, најављују да ће са економским опоравком, а због недостатка нове понуде, оне поново скочити.

-----------------------------------------------------------

Највећа потражња за локалима у центру

Привредници и трговци који послују у локалима и канцеларијама у власништву Агенције за пословни простор Београда – одолевају беспарици.

Први човек ове агенције, Саша Лековић, каже да су сви капацитети, око 216.000 квадрата, попуњени и да се досад нико није иселио из пословног простора. Прошле недеље је објављен оглас, трећи ове године, за лицитацију слободних квадрата. Премда је закуп крајем прошле године поскупео 6,5 одсто, цене су и те како ниже од тржишних.

Почетна цена закупа квадратног метра канцеларије креће се од 632,90 динара у „екстра зони” до 312,80 у трећој зони. Одређени корисници буџета и удружења грађана имају попуст. Локали стају од 899,80 динара у строгом центру до 450,60 на периферији града. Уметници атељее закупљују за 44, 70 динара по квадрату и та цена иста је за све четири зоне.

– На лицитацији локали у првој зони достигну цену и по 2.000 динара за квадрат. Највећа потражња је за пословним простором у првој зони, а у строгом центру и када се појаве слободни квадрати, одмах плану – објашњава Лековић.