Почетна страница > Новости
Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Валентин Инцко: БиХ никад неће бити централизована држава
23.08.2009. год.
БЕЧ - Високи представник у БиХ Валентин Инцко изјавио је да БиХ никада неће бити централизована држава.
"Надам се, међутим, да ће и поред компликованих структура доћи до већег просперитета. Исто тако се не може искључити да ће се актери договорити и поједноставити структуре", рекао је Инцко за аустријске медије.
Он је истакао да би свеобухватна уставна реформа у БиХ била пожељна, али да мисли да неће доћи до, како је рекао, великог праска, већ прије до једне блаже реформе Устава.
Инцко је изразио сумњу да би БиХ могла приступити ЕУ 2014. године, као што је некада мислио.
"Година 2014. евентуално је преоптимистички рок. Али, био би лијеп симбол када би БиХ и друге земље Балкана на стоту годишњицу атентата у Сарајеву и почетка Првог свјетског рата могле приступити ЕУ", рекао је Инцко.
Он је оцијенио да су услови ЕУ конкретнији него што се мисли и да су стратегије за приступање јасне.
"Такође и за визну либерализацију постоје јасни критеријуми за све. Од 174 тачака БиХ је испунила око 150 и полазим од тога да ће и преостале задатке у том погледу моћи да испуни до јуна 2010. године", истакао је Инцко.
Говорећи о судбини ОХР-а, Инцко је рекао да ће доћи до транзиције од ОХР-а ка појачаној канцеларији специјалног изасланика ЕУ.
"О конкретним роковима транзиције одлучиће Савјет за имплементацију мира средином новембра. Тренутно имам оба мандата и као изасланик ЕУ имам 30 службеника, а током транзиције тај број ће бити повећан на око 80. Могло би, међутим, бити и одлучено да се функција ОХР-а продужи, али се већина чланица ЕУ залаже за његово затварање", рекао је Инцко.
Додао је да високи представник у БиХ не може остати вјечно, истакавши да ће међународно присуство у овој земљи остати још дуго, али у улози посредника.
"Прије свега у области помирења или функционалности државе наша помоћ може бити корисна", нагласио је Инцко.
Он је потврдио да ће након укидања ОХР-а доћи и до укидања бонских овлаштења, али да ће и даље бити надлежан за надзор Дејтонског споразума и имати једну врсту функције судије.
"Одређене могућности које се тичу санкција и поред тога постоје. На примјер, могли би се зауставити пројекти ЕУ или увести визе за одређене политичаре или замрзавање њихових рачуна", рекао је Инцко.
"Надам се, међутим, да ће и поред компликованих структура доћи до већег просперитета. Исто тако се не може искључити да ће се актери договорити и поједноставити структуре", рекао је Инцко за аустријске медије.
Он је истакао да би свеобухватна уставна реформа у БиХ била пожељна, али да мисли да неће доћи до, како је рекао, великог праска, већ прије до једне блаже реформе Устава.
Инцко је изразио сумњу да би БиХ могла приступити ЕУ 2014. године, као што је некада мислио.
"Година 2014. евентуално је преоптимистички рок. Али, био би лијеп симбол када би БиХ и друге земље Балкана на стоту годишњицу атентата у Сарајеву и почетка Првог свјетског рата могле приступити ЕУ", рекао је Инцко.
Он је оцијенио да су услови ЕУ конкретнији него што се мисли и да су стратегије за приступање јасне.
"Такође и за визну либерализацију постоје јасни критеријуми за све. Од 174 тачака БиХ је испунила око 150 и полазим од тога да ће и преостале задатке у том погледу моћи да испуни до јуна 2010. године", истакао је Инцко.
Говорећи о судбини ОХР-а, Инцко је рекао да ће доћи до транзиције од ОХР-а ка појачаној канцеларији специјалног изасланика ЕУ.
"О конкретним роковима транзиције одлучиће Савјет за имплементацију мира средином новембра. Тренутно имам оба мандата и као изасланик ЕУ имам 30 службеника, а током транзиције тај број ће бити повећан на око 80. Могло би, међутим, бити и одлучено да се функција ОХР-а продужи, али се већина чланица ЕУ залаже за његово затварање", рекао је Инцко.
Додао је да високи представник у БиХ не може остати вјечно, истакавши да ће међународно присуство у овој земљи остати још дуго, али у улози посредника.
"Прије свега у области помирења или функционалности државе наша помоћ може бити корисна", нагласио је Инцко.
Он је потврдио да ће након укидања ОХР-а доћи и до укидања бонских овлаштења, али да ће и даље бити надлежан за надзор Дејтонског споразума и имати једну врсту функције судије.
"Одређене могућности које се тичу санкција и поред тога постоје. На примјер, могли би се зауставити пројекти ЕУ или увести визе за одређене политичаре или замрзавање њихових рачуна", рекао је Инцко.
- Извор
- Независне
Коментара (2) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »















