Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Велико интересовање за дотиране стамбене кредите
02.10.2009. год.
Захтеви за стамбене кредите, за које држава плаћа камату прве три и последњих пет година отплате, већ се примају у појединим банкама у Србији. Интересовање грађана је велико, а очекује се да се у програм субвенционисаног кредитирања ускоро укључе и друге банке.
Десетак банака у Србији почело је да прима захтеве за стамбене кредите, за које држава плаћа камату прве три године и последњих пет година отплате.
Интересовање грађана је велико, а очекује се да се у програм субвенционисаног кредитирања ускоро укључе и друге банке. За кредите до 100.000 евра могу да конкуришу млађи од 45 година, који месечно зарађују до 120.000 динара.
После месец дана прикупљања потребне документације Јелена Лазаревић је предала захтев за стамбени кредит уз субвенцију државе.
"Генерално сам била заинтересована за куповину стана на кредит, с обзиром на то да не могу другачије да решим стамбени кредит. Министарство је објавило субвенционисане кредите. Сматрала сам да су повољнији и одлучила сам да сачекам", каже Лазаревићева.
Банкари кажу да не памте тако велико интересовање за кредите, као што је сада за дотиране стамбене позајмице.
Горан Милићевић из "Комерцијалне банке" наводи да нема никаквих специјалних услова, нема лекарског уверења. "Оно што тражимо јесте осигурање некретнине, као и осигурање кредита. И наравно, сва она документација и потрврде које се подразумевају за сваки кредит, не само стамбени", каже Милићевић.
Филијале већине банака у унутрашњости данас нису примале захтеве за кредите - кажу чекају инструкције из централа. Међутим, има и оних банака које још нису потписале уговор са државом, али праве листе клијената.
Милка Карапанџић из "Војвођанске банке" каже да краљевачкој филијали већ постоји импозантан списак људи који чекају позив да поднесу захтев за најповољнији кредит.
Каматне стопе нису фиксне
Корисник кредита обезбеђује пет одсто учешћа, а држава 20 одсто од укупне суме, на коју се не плаћа камата. Остатак кредитирају банке, с којима је држава договорила да камата не може бити већа од 4,9 одсто плус износ еурибора. Банке углавном нуде нижу камату - 4,5 одсто марже која је фиксни део, плус шестомесечни еурибор који је сада 1,01 одсто.
Зоран Петровић из "Рајфајзен банке" каже да ове каматне стопе нису фиксне - везане су за еурибор. "Колики ће он бити за шест месеци нико не зна. За очекивати је да дође до раста. Неки процењују да ће до тога доћи 2011. године", наводи Петровић.
То значи да грађани који се задужују морају да воде рачуна да би им камата, а тиме и рате, могла бити и знатно већа од обрачунате, јер је еурибор пре само годину дана био и већи од пет процената. Уколико би за коју годину поново достигао ту вредност, укупна камата би била око десет одсто. Економисти кажу да се држава с банкама договорила о превисокој маржи.
Економиста Бошко Живковић сматра да је маржа последица конфигурације система, где банке доминирају и не постоји могућност да марже буду смањене.
Надлежни заинтересованим грађанима поручују да нема разлога за бригу, да ли ће бити довољно субвенционисаних кредита. Ове године за то је издвојено 450 милиона динара, а наредне ће бити обезбеђено 2,5 милијарди. Међутим, много ће већи проблем бити да се нађу адекватне некретнине, нови или стан у изградњи са свом потребном документацијом.
Десетак банака у Србији почело је да прима захтеве за стамбене кредите, за које држава плаћа камату прве три године и последњих пет година отплате.
Интересовање грађана је велико, а очекује се да се у програм субвенционисаног кредитирања ускоро укључе и друге банке. За кредите до 100.000 евра могу да конкуришу млађи од 45 година, који месечно зарађују до 120.000 динара.
После месец дана прикупљања потребне документације Јелена Лазаревић је предала захтев за стамбени кредит уз субвенцију државе.
"Генерално сам била заинтересована за куповину стана на кредит, с обзиром на то да не могу другачије да решим стамбени кредит. Министарство је објавило субвенционисане кредите. Сматрала сам да су повољнији и одлучила сам да сачекам", каже Лазаревићева.
Банкари кажу да не памте тако велико интересовање за кредите, као што је сада за дотиране стамбене позајмице.
Горан Милићевић из "Комерцијалне банке" наводи да нема никаквих специјалних услова, нема лекарског уверења. "Оно што тражимо јесте осигурање некретнине, као и осигурање кредита. И наравно, сва она документација и потрврде које се подразумевају за сваки кредит, не само стамбени", каже Милићевић.
Филијале већине банака у унутрашњости данас нису примале захтеве за кредите - кажу чекају инструкције из централа. Међутим, има и оних банака које још нису потписале уговор са државом, али праве листе клијената.
Милка Карапанџић из "Војвођанске банке" каже да краљевачкој филијали већ постоји импозантан списак људи који чекају позив да поднесу захтев за најповољнији кредит.
Каматне стопе нису фиксне
Корисник кредита обезбеђује пет одсто учешћа, а држава 20 одсто од укупне суме, на коју се не плаћа камата. Остатак кредитирају банке, с којима је држава договорила да камата не може бити већа од 4,9 одсто плус износ еурибора. Банке углавном нуде нижу камату - 4,5 одсто марже која је фиксни део, плус шестомесечни еурибор који је сада 1,01 одсто.
Зоран Петровић из "Рајфајзен банке" каже да ове каматне стопе нису фиксне - везане су за еурибор. "Колики ће он бити за шест месеци нико не зна. За очекивати је да дође до раста. Неки процењују да ће до тога доћи 2011. године", наводи Петровић.
То значи да грађани који се задужују морају да воде рачуна да би им камата, а тиме и рате, могла бити и знатно већа од обрачунате, јер је еурибор пре само годину дана био и већи од пет процената. Уколико би за коју годину поново достигао ту вредност, укупна камата би била око десет одсто. Економисти кажу да се држава с банкама договорила о превисокој маржи.
Економиста Бошко Живковић сматра да је маржа последица конфигурације система, где банке доминирају и не постоји могућност да марже буду смањене.
Надлежни заинтересованим грађанима поручују да нема разлога за бригу, да ли ће бити довољно субвенционисаних кредита. Ове године за то је издвојено 450 милиона динара, а наредне ће бити обезбеђено 2,5 милијарди. Међутим, много ће већи проблем бити да се нађу адекватне некретнине, нови или стан у изградњи са свом потребном документацијом.
- Извор
- РТС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















