Права новинара на европски начин: слобода говора за своје
"Стати на пут некажњености за злочине против новинара" - под таквом паролом ће 20-21. новембра бити одржано у Паризу заседање Међувладиног савета Међународног програма развоја комуникацие УНЕСКО (МПРК). Окупљенима ће бити представљен детаљан извештај о случајевима кршења новинарских права. Према последњим подацима, више од 700 медијских радника погинуло је у последњој деценији обављајући професионалну дужност.
Стотине новинара гине зато да би људима представили истину о догађајима. Углавном су ови случајеви предумишљена убиства. Гину представници медија у кризним жариштима. Нажалост, 905 ових случајева се не истражује, како због недостатка ресурса, тако и због одсуства политичке воље. Како истиче УНЕСКО, то доводи до тога да наручиоци или извршиоци таквих злочина делују скоро отворено сваки пут када, према њиховом мишљењу, новинари и испоручиоци информација у друштвеним мрежама прете њиховим интересима.
2014. година, због конфликата у Украјини, Ираку, Сирији, донела је нарочито много тужних вести. За време казнене операције украјинских власти на југоистоку земље, тако су погинула четворица руских новинара. Фоторепортер МИА Росија севодња Андреј Стењин погинуо је у околини Доњецка. Аутомобил којим се он возио на задатак погодили су и спалили украјински војници, заједно са колоном избеглица. Сарадници ВГТРК Игор Корњељук и Антон Волошин погинули су у јуну код Луганска, а крајем јуна смртно је рањен сниматељ Првог канала Анатолиј Кљан. Међу жртвама украјинског конфликта, поред четворице новинара из Русије, један је из Италије, још један из Украјине.
Европске владе које подржавају актуалну кијевску власт не одлучују се на тако радикалне мере. Мада право медија на добијање веродостојних информација тумаче специфично. Новинари из Русије, према мишљењу неких политичара, такво право немају. На пример, власти Пољске лишиле су акредитације хонорарног дописника МИА "Росија севодња" Леонида Свиридова. Шта више, Варшава је одлучила да опозове његову дозволу боравка и да протера Свиридова из земље. Генерални директор агенције "Росија севодња" Дмитриј Кисељов је изјавио да Варшава мора хитно да објасни узроке опозива акредитације. За сада дејства пољских власти могу да се тумаче само као ометање рада медија. А то противречи општим европским принципима слободе говора и распростирања инфорамција, – рекао је Кисељов.
И овај случај није први и једини. Са европским схватањем слободе говора суочио се сам Дмитриј Кисељов: ЕУ у оквиру санкција против Русије поводом догађаја у Украјини укључила је генералног директора на списак лица којима је забрањен улазак на територију земаља чланица ЕУ. Дописницима агенције "Росија севодња" неколико пута под измишљеним изговорима забранили су улазак на територију Украјине. Почетком године представници руских медија нису били пуштени на брифинг шефа дипломатије ЕУ Кетрин Ештон у Кијеву, без обзира на раније предате пријаве. МИП Литваније у априлу ове године, такође без објашњења, опозвало је акредитацију дописнику МИА "Росија севодња" Ирини Павловој.
На Западу данас воле да говоре о томе да су руски медији оруђе пропаганде. Мада такозване слободне европске и америчке новине, радио и ТВ канали представљају само ону тачку гледишта коју сматрају правилном или препорученом са врха, истиче руски политиколог Сергеј Михејев:
- Они се плаше да ће њихови грађани почети да мисле другачије. Плаше се да ће ови грађани почети да критикују сопствену владу, зато што ће почети боље да разумевају ситуацију. Ови људи прекривају стакленим звоном у првом реду сопствене грађане. Они не ратују толико са нама, колико ратују за то да њихови грађани остану у незнању.
Упечатљиви пример таког страха од истине је прича око руског телевизијског канала РТ у Лондону. Британски медијски регулатор Ofcom ових дана је оптужио канал за проруско осветљавање догађаја у Украјини. И припретио је да ће предузети даље мере ако се РТ хитно не поправи. Главни уредник канала Маргарита Симоњан је назвала ове оптужбе покушајем да се утиче на уређивачку политику канала. И подсетила да исти тај Би-Би-Си емитује тоне пристрасних материјала, који не одржавају став земаља које делују у нескладу са „британским схватањем света“. И нико не планира да одузме Би-Би-Сију због тога лиценцу.
Игор Силецки,
- Извор
- Глас Русије, фото: Fotolia/maxoidos/ vostok.rs
- Повезане теме
- медији
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















