Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Ситна слова за обману наивних
24.10.2009. год.
Бањалука - Привучени примамљивим рекламама и наизглед повољним пакетима услуга, многи похрле ка мобилним оператерима да што пре узму нови телефон. Међутим, када се пред њих ставе уговори, мали број прочита оно што потписује. Колико непажња може да кошта, уверио се Бањалучанин И. М., који је након потписивања двогодишњег уговора са „М:телом” схватио да не може да позива иностранство нити да користи роминг.
У „М:телу” су му рекли да телефонирање са иностранством и роминг неће имати три месеца и да је то знао пре потписивања уговора. Међутим, о томе у уговору нема ни речи. Ова „ситница” наведена је у захтеву за заснивање претплатничког односа, што многи и не примете.
„Да сам знао да нећу моћи да позивам иностранство, не бих склапао уговор. Нико ми на шалтеру то није напоменуо, а како није писало у уговору, о томе нисам ни размишљао”, каже наш саговорник.
Увећај
За висину месечне претплате, каже, заслужио је да о томе буде обавештен у уговору. Компанија „М:тел” поручује да је пракса готово свих оператера да новим претплатницима не дају роминг међународних и позива бројева са додатом вредношћу, односно да се за њихово коришћење тражи аконтација. Осим тога, напомињу да иако та ограничења нису поменута у уговору, она су наведена у захтеву који претплатник такође потписује. Посебан проблем представља чињеница да они који желе да користе те услуге морају да за њих уплате аконтацију. Тако се телеком оператери осигуравају да ће те импулсе које потрошите сигурно платити.
Председник Удружења потрошача БиХ Месуд Лакота каже да су затрпани притужбама да се у уговорима прича једно, а након потписивања уговора сасвим друго. Зачкољице попут забране позивања иностранства или роминга обично су наведене у неком споредном документу или као напомена ситним словима. То није етично, али ни илегално.
„Од свих жалби грађана, 70 одсто се односи на телекомуникације и јавна предузећа. Махинације су различите, од права потрошача на информисаност до пљачкашке праксе заокруживања импулса. Мислим да су за то одговорне институције које треба да пропишу како неко сме да се односи према потрошачу. Код нас је тржиште потпуно неуређено и свако тражи путеве како да превари и на нама заради”, упозорава Лакота.
Он додаје да грађани БиХ плаћају најскупљи роминг у Европи, а и цена импулса предњачи у односу на регион. У Покрету потрошача РС кажу како се захтев за претплатнички однос може сматрати базом уговора, мада нема исту правну снагу. Потрошач се може жалити јер му у уговору нису наведена сва права и обавезе.
Већина потрошача не зна своја права
Према истраживању Асоцијације потрошача РС чак 81 одсто потрошача у РС не зна за Закон о заштити потрошача, па ни своја основна права. Анализа жалби Омбудсмана за заштиту потрошача БиХ показује да се највише крше права у сектору испоруке енергије и воде, телекомуникацијских, поштанских и услуга јавног транспорта.
„Да сам знао да нећу моћи да позивам иностранство, не бих склапао уговор. Нико ми на шалтеру то није напоменуо, а како није писало у уговору, о томе нисам ни размишљао”, каже наш саговорник.
Увећај
За висину месечне претплате, каже, заслужио је да о томе буде обавештен у уговору. Компанија „М:тел” поручује да је пракса готово свих оператера да новим претплатницима не дају роминг међународних и позива бројева са додатом вредношћу, односно да се за њихово коришћење тражи аконтација. Осим тога, напомињу да иако та ограничења нису поменута у уговору, она су наведена у захтеву који претплатник такође потписује. Посебан проблем представља чињеница да они који желе да користе те услуге морају да за њих уплате аконтацију. Тако се телеком оператери осигуравају да ће те импулсе које потрошите сигурно платити.
Председник Удружења потрошача БиХ Месуд Лакота каже да су затрпани притужбама да се у уговорима прича једно, а након потписивања уговора сасвим друго. Зачкољице попут забране позивања иностранства или роминга обично су наведене у неком споредном документу или као напомена ситним словима. То није етично, али ни илегално.
„Од свих жалби грађана, 70 одсто се односи на телекомуникације и јавна предузећа. Махинације су различите, од права потрошача на информисаност до пљачкашке праксе заокруживања импулса. Мислим да су за то одговорне институције које треба да пропишу како неко сме да се односи према потрошачу. Код нас је тржиште потпуно неуређено и свако тражи путеве како да превари и на нама заради”, упозорава Лакота.
Он додаје да грађани БиХ плаћају најскупљи роминг у Европи, а и цена импулса предњачи у односу на регион. У Покрету потрошача РС кажу како се захтев за претплатнички однос може сматрати базом уговора, мада нема исту правну снагу. Потрошач се може жалити јер му у уговору нису наведена сва права и обавезе.
Већина потрошача не зна своја права
Према истраживању Асоцијације потрошача РС чак 81 одсто потрошача у РС не зна за Закон о заштити потрошача, па ни своја основна права. Анализа жалби Омбудсмана за заштиту потрошача БиХ показује да се највише крше права у сектору испоруке енергије и воде, телекомуникацијских, поштанских и услуга јавног транспорта.
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















