Миграција: ко, куда и зашто?

Миграција у земље Европске уније достигла је такве размере да је политичарима време да предузму неопходне мере. Ово мишљење, које је изразио ових дана дански лист Jyllands-Posten, најбоље одражава ситуацију, насталу у Европи, са мигрантима. При томе, реч је не само о расту квантитативних показатеља, већ и о квалитативним променама.

Главни резултат 2014. године у области миграције била је појава нових „врата“ за оне који желе да илегално продру у ЕУ. У том својству сада иступа Мађарска. Одговарајућу информацију објавило је регионално представништво Управе Врховног комесара УН за послове избеглица у земљама Централне Европе. Из наведених података постаје јасно да управо Мађарска, између осталог такви њени погранични градови као што је Сегед, постали су праве кризне тачке на европској карти миграционих токова. Основну масу миграната који желе да доспеју таквим путем у ЕУ, чине становници Авганистана, Сирије, као и балканских земаља. А избор Мађарске објашњава се разлозима безбедности: средоземне маршруте опасне су по живот, а оне које пролазе северно од Мађарске блокиране су оградом од бодљикаве жице, како се фигуративно изражава новинска агенција АР. Прес-секретар представништва Управе Врховног комесара Ун за послове избеглица у земљама Централне Европе Кити Макинси овако је описала један од омиљених поступака илегалних миграната у Мађарској: они чекају да их задржи мађарска полиција, да попуни изјаву за добијање азила и да оде у такозване „отворене центре за пријем избелгица“. А после тога многи од њих једноставно нестају у правцу Западне Европе. 2014. године мађарске власти су већ добиле 35 хиљада изјава о пружању азила у поређењу са 18.900 у 2013. години. При томе управо последњих месеци пораст је био нагао. Ако су у марту биле регистроване 683 изјаве, у новембру их је било регистровано 9.125, а у децембру се очекује најмање 12.500.

Није мирно ни на другом крилу ЕУ – у Словенији. Национални МУП бележи годишњи пораст броја миграната из разних земаља света. Већина стиже са Косова, из Сирије, Авганистана, Пакистана и Ирана. При томе последњих месеци постао је карактеристичан прилив миграната из Украјине и Нигерије. Као што видимо, проблем илегалних миграната – а овде треба убројати и избеглице – носи глобални карактер. Она има како социјално-економску, тако и политичку димензију, истакао је у разговору за Росију севодња, председник Посматрачког савета руског Института за демографију, миграцију и регионални развој Јуриј Крупнов:

- Избеглице и мигранти као глобална појава су последица недовољног нивоа светскго развоја. Ради се о томе што на данашњи дан само човечанство у суштини чак не зна како да осигура достојни живот људима. При томе, то се тиче сваког региона наше планете – између осталог и такозваних развијених земаља.

Ипак, највећи потенцијал у погледу извора миграционих токова имају несумњиво конфликтни региони – такви као Украјина и Сирија. Као једну од мера супротстављања дате опасности ЕУ разматра питање распоређивања квота између земаља чланица ЕУ за пријем избеглица и миграната. То се између осталог тиче Сиријаца. Ипак не слажу се сви у ЕУ са оваквим прилазом. Влада Чешке већ је иступила против убођења таквих квота – оптерећујућих са финансијско-економске тачке гледитша и сумњивих у политичком погледу.

Петар Искендеров,