Специјални затвор

Норвешки стрелац Андерс Брејвик решио је да се позабави организацијом криминалне групације - директно из затвора. Такорећи, не пуштајући узде из руку. За то се сазнало захваљујући писмима која је Брејвик писао буквално десетинама људи и слао не зна се коме и не зна се куда. На трећој стотини коверата, чак се и норвешка полиција замислила.

Са рођацима терориста је увек имао, благо речено, напете односе – покушавао је да учини оца фашистом, што је овај одбио. Жену и децу нема. Па и тешко га је назвати дружељубивим човеком. Почели су да проверавају. Испоставило се да се са свим својим адресатима Андерс никада није познавао. И тада су норвешке власти испољиле чудеса досетљивости и претпоставиле да убица 77 особа може да смишља нешто опасно. Просто свака им част! На крају су власти забраниле Брејвику да шаље писма, а он је са своје стране одмах почео да негодује због кршења људских права. Па то је и јасно – јер саме норвешке власти су га научиле на њих. Он већ трећу годину живи као на одмору. Тешко је другачије назвати затвор у предграђу Осла. Половина чувара у затвору су жене – при томе ненаоружане. Главна Брејвикова брига је да добије нови гејмер и меки кауч. Често, он улаже примедбе зато што му је поглед са прозора лош и дају му ујутру хладну кафу. И још би било добро добити хидрантни крем после бријања. Не чуди што у таквим условима Брејвик може да разрађује било какве теорије и да оваплоћује у живот своје идеје. Кад ти сама власт иде у сусрет! Могуће да би Норвежани поступили другачије, када би се сетили шта се десило пре 90 година у Немачкој. Тада је у Ландсбершком затвору за организацију „пивског пуча“ издржавао казну Адолф Хитлер. Благи услови омогућили су му да коначно формира своју идеологију, да проради акциони план и да окупи око себе верне истомишљенике. Историја се понавља?