Супротстављени ставови о Суторини
Замјеник предсједавајућег Комисије за државну границу БиХ Жељко Обрадовић истакао је током јавне расправе у згради парламента БиХ да је ова комисија једногласна у закључку да Суторина припада Црној Гори.
- Активности утврђивања границе кренуле су још 2001. године, док је Црна Гора била у саставу СРЈ, и трајале су све до краја 2014. године, подсјетио је Обрадовић.
Према његовим ријечима, основни документи за одлучивање Комисије били су Дејтонски мировни споразум и мишљење Бадинтерове комисије, према којима је Суторина саставни дио Црне Горе.
- Све репулике бивше Југославије прихватиле су мишљење Бадинтерове комисије, истакао је Обрадовић, наводећи да комисије БиХ и Црне Горе за утврђивање границе никада Суторину нису идентификовале као проблем.
Заговорници идеје да Суторина треба да припадне БиХ у аргументацији својих ставова позивају се на границе утврђене Берлинским конгресом из 1878. године, које је признало и Предсједништво АВНОЈ-а.
На ове границе позива се и предлагач парламентарне резолуције о Суторини, која је и довела до данашње јавне расправе, посланик СДП-а у Представничком дому Парламенатрне скупштине БиХ Денис Бећировић.
- У случају Суторине и Крушевице, дошло је до својеврсне преваре и не смијемо дозволити да у органима БиХ буде верификована граница којом би ова територија припала Црној Гори, истакао је Бећировић.
Према његовим ријечима, уколико БиХ жели искрене и пријатељске везе са Црном Гором, мора имати чисте рачуне, узимајући у обзир и питање Суторине.
Границе утврђене Берлинским конгресом аргумент су и Академске грађанске иницијативе за враћање Суторине и Крушевице у састав БиХ, чије је ставове изнијела Азра Куртчехајић-Бошковић.
- Црна Гора није остварила посјед над Суторином и БиХ има право да тражи од Црне Горе враћање Суторине или да затражи правду пред Међународним судом правде у Хагу, навела је Куртчехајић-Бошковић.
Академска грађанска иницијатива за враћање Суторине и Крушевице тражи од парламента БиХ да усвоји резолуцију о Суторини и заузме став да полазиште од којег треба кренути у утврђивању граница буду границе утврђене на Берлинском конгресу на које се позвало и Предсједништво АВНОЈ-а.
Више говорника указало је и на економски моменат враћања Суторине у састав БиХ, чиме би БиХ дошла до другог излаза на Јадранско море.
Приједлогом резолуције о Суторини, Дениса Бећировића, од Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ тражи се да се Приједлог уговора о граници између БиХ и Црне Горе, који је почетком новембра прошле године утврдио Савјет министара БиХ, оцијени неприхватљивим, неутемељеним и штетним.
Наведеним уговором, Суторина остаје у трајном саставу Црне Горе и дефинише се граница која ће на терену бити обиљежена у року од три године од ступања на снагу уговора.
Граница се, према том уговору, протеже од тромеђе БиХ, Црне Горе и Србије на сјеверном дијелу, до тромеђе БиХ, Црне Горе и Хрватске на јужном дијелу.
- Извор
- СРНА/ РТРС
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















