Никола Грбић: Част је бити селектор Србије

Селектор одбојкашке репрезентације Србије Никола Грбић рекао је да није очекивао да ће после само седам месеци бављења тренерским послом добити прилику да води национални тим.

„За мене је, пре свега, прво велика обавеза, па онда и част да будем селектор Србије. Љубав према националном тиму, репрезентативном дресу, на мене и Владимира пренео је наш отац. Та љубав је увек постојала и она никад неће престати“, рекао је Грбић новинарима у Београду, преноси Бета.

Грбић је на месту селектора Србије заменио Игора Колаковића. На ту функцију постављен је почетком овог месеца, а данас је и званично представљен.

„Као тренер, исто као и играч, увек ћу давати најбоље, а да ли ће то бити довољно за успехе видећемо на терену. Могу да обећам да ће момци увек давати 100 одсто од себе. Имамо веома добру екипу, имамо играче који су носиоци игре у својим клубовима и без којих клубови не могу. Верујем да можемо да будемо компетативни“, рекао је дугогодишњи капитен репрезентације Србије.

Грбић је навео да је и по завршетку репрезентативне каријере увек био уз национални тим, са којим је освојио 19 медаља од 1995. до 2010. године.

„И после 2010. године, када сам напустио национални тим, увек сам био уз њега. Често сам био у контакту са Игором Колаковићем, с којим сам делио информације о другим играчима, другим репрезентацијама“, навео је Грбић.

Репрезентацију Србије у октобру ове године очекује Европско првенство на којем ће играти у Групи Д на против селекција Русије, Словачке и Финске.

„Видимо се на почетку припрема“, поручио је на крају Грбић.

Никола Грбић је прошле године завршио богату играчку каријеру освајањем титуле првака Русије са Зенитом из Казања, а потом постао тренер Сир сејфти Перуђе, вицешампиона Италије.

Никола Грбић је 1997. проглашен за најбољег играча Европе, а 2013. је примљен у „Одбојкашку алеју славних“ у Миличу, у Пољској.

Каријеру је почео у ГИК Банату из Зрењанина, а затим је играо у Војводини из Новог Сада. Интернационалну каријеру је почео 1994. одласком у Габеку из Монтикјарија, а затим је играо за Трако из Катаније, па поново за Габеку из Монтикјарија, Алпитур Кунео, Сисли Тревизо, Асистел Милано, Копру из Пјаћенце, Итас Дијатек Трентино, Бре банку Ланути Кунео и Зенит из Казања.

Никола Грбић је са репрезентацијом освојио 19 медаља од 1995—2010. На Олимпијским играма је освојио злато (2000.— Сиднеј) и бронзу (1996. — Атланта), на Светским првенствима сребро (1998. — Токио) и бронзу (2010. — Рим), на Европским првенствима злато (2001. — Острава), сребро (1997. — Ајндховен) и четири бронзе (1995. — Атина, 1999. — Беч, 2005. — Рим, 2007. — Москва), у Светској лиги четири сребра (2003. — Мадрид, 2005. — Београд, 2008. — Рио де Жанеиро, 2009. — Београд) и две бронзе (2002. — Бело Хорзонте, 2004. — Рим), као и три бронзане медаље у Светском Купу изазивача (1996), Светском купу шампиона (2001) и Светском купу (2003).

Никола Грбић је проглашен за најбољег техничара СП 2010. у Италији, а пре тога је изабран у најбољу поставу СП 2002. у Аргентини. Проглашен је за најбољег сервера Светског купа изазивача 1996. у Јапану, као и за најбољег техничара Светског купа 2003. у Јапану. 2009. је проглашен за најбољег техничара Финалног турнира Светске лиге у Београду. На Првенствима Европе, Никола Грбић је четири пута проглашаван за најбољег техничара: 1997. у Ајндховену, 2001. у Острави, 2003. у Берлину и 2005. у Риму.