Болницама недостају клима уређаји

Београђани који ових дана муку муче са неком болешћу или су принуђени да иду на здравствену контролу морају да се наоружају стрпљењем, да понесу флашицу воде и да се комотно обуку, јер у великом броју чекаоница, ординација и болесничких соба у здравственим установама нема клима-уређаја.

Због тога се медицинари на све начине довијају да обезбеде што боље услове у болницама и у домовима здравља, па тако чаршавима замрачују собе, испред вентилатора стављају флаше са хладном водом, али и отварају сва врата просторија да би ваздух што боље циркулисао. Лепезе су постале најтраженије средство за расхлађивање, теглице и посуде са храном се ноћу стављају испред прозора и у рану зору се поново убацују у собу.

Према речима др Иве Берисавца, директора Клиничко-болничког центра „Земун”, одељења интензивне неге, лабораторије, ангио-сале, пријемне амбуланте имају расхладне уређаје, а већина њих је набављена од сопствених средстава.

– Није то још идеално, али где је било најтоплије поставили смо ове апарате. Наша установа се тренутно преуређује, па се надам да ћемо по завршетку радова крајем септембра бити у прилици да набавимо „климе” и за остале собе – истакао је др Берисавац.

Боравак у расхлађеним просторијама би свакако највише пријао болесницима у Ургентном центру, али ни све собе у овој најфреквентнијој здравственој установи у Србији нису „покривене” клима-уређајима.

– Успели смо да набавимо расхладне уређаје за све собе на кардиологији и три на ортопедији, али то није довољно. У неким деловима установе се ради у немогућим условима, негде нема чак ни венецијанера. Тренутно је најпотребнији клима-уређај за метаболичку јединицу, где леже тешко оболели са хормонским поремећајима, који могу да падну и у кому – нагласила је др Милена Јауковић, из Кардиолошког одељења ове установе.

Иако се зна да је једна од најопремљенијих установа Клиничко-болнички центар „Бежанијска коса”, треба имати на уму да ни у овој кући нису све просторије климатизоване.

– Нажалост, већина болесничких соба није климатизована, тако да је у ово време у њима прилично вруће. Посебан проблем је како решити климатизацију зграде због тога што није препоручљиво да се спољни делови стављају на фасаду, јер би се, у том случају, на згради видели само клима-уређаји. То је могуће решити увођењем таквих „покретних” расхлађивача који имају само унутрашње јединице. Велике топлоте сметају и здравим и болесним људима, тако да је потребно објаснити како се у тим температурним условима и понашати. Најопаснија је дехидрација, односно губитак течности из организма – истакао је др Никола Милинић, директор КБЦ „Бежанијска коса”.

У бољој ситуацији нису ни домови здравља. Они који су били у милости надлежних органа успели су да набаве расхладне уређаје за све ординације, док они нешто „сиромашнији” у приградским насељима немају основне услове за рад, а камоли ове апарате.

Др Драгана Налић, директорка Дома здравља „Вождовац”, објашњава да пацијенти имају приоритет и да се клима-уређаји увек прво постављају у одељења за обављање интервенција и чекаоницама.

– Имамо вентилаторе које смо набавили пре него што су се „климе” појавиле. Овог пролећа набавили смо 20 уређаја, али имамо много објеката. Најпре смо их уграђивали у одељења где долазе деца и труднице, а сада је на реду општа медицина. Доктори су у ординацијама постављали уређаје које су добијали као поклон. Нажалост, немамо могућност да имамо централну климатизацију – каже др Налић и напомиње да ни она у својој канцеларији нема расхладни уређај, јер то не би било у реду према пацијентима.

Треба имати на уму да неки лекари сматрају да ови уређаји могу лоше да утичу на здравље пацијената и да због тога не дозвољавају да се у њиховим ординацијама они постављају.