Читање у време Адолфа Хитлера

.Кеистиан Адам (Christian Аdam): „Читање у време  Адолфа Хитлера - аутори, бестселери и читаоци  у Трећем рајху (Lesen unter Hitler –Autoren, Bestseler, Leser,  im  Dritten Reich)

Немачки историчар Кристиан Адам (Christian Adam)  саставио списак књига које су биле најпопуларније међу Немцима у периоду нацистичке диктатуре од 1933. до 1945.

Читање у време Адолфа Хитлера - Lesen unter Hitler

Историчар је истраживао преко 350  књига,  изучавајући историју њиховог  објављивања и популарности међу немачким читацоима тог периода и све то објавио у књизи „Читање у време Адолфа Хитера – аутори, бестселери и читаоци у Трећем Рајху“(„Lesen unter Hitler –Autoren,  Bestseler, Leser im Dritten Reich“).

Како запажа Адам,  у Трећем Рајху бестселером се сматрала књига штампана у тиражу од  100.000 и више примерака.

То су били претежно романи, приручници, сладуњаве булеварске новеле,  књиге из одређених специјанности,  зборници прича и репортажа са фронта.

У принципу,  по мишљењу историчара Кристиана Адама, у Трећем рахју су биле популарна она дела која су по свему, а посебно по садржају и идејним порукама,  била супротна од забрањених  писаца и дела .

У условима сурове цензуре  процветала је аполитична литература,  а с друге стране, како примећује аутор, то показује  да нацисти  нису успели   сву ллитературу  да уницифирају  и да је потчине идеологији.

Многи то објашњавају  хаосом који се створио у нацистичком  државном апарату  у којему је постојало двадсетак контролних органа,  при чему  је сваки нацистички лидер  имао своје виђење каква треба да буде литература.

Један од главних идеолога,  Алфред Розенберг, не признаје забавну  књижевност

Један од главних идеолога Трећег рајха, Алфред Розенберг, није признавао забавну књижевност сматрајући да она ствара неправилно расположење у друштву.

Са своје пак стране,  министар пропаганде Јозеф Гебелс,  напротив, је сматрао да у ратним  условима, посебно после учесталих пораза на фронтовима, забавна литература   може корисно да послужи као вентил за друштвене напетости.Издавачи су користили ту збрку.
  
Рекордни   тиражи

Немци су  (са извесним изузецима) читали исте књиге као и после Другог светског рата
 
Ако оставимо по страни  рекордне тираже међу којима су неспорни лидери били Хителорв „Majn Kampf“ са  тешко достижних 12 милиона примерака, „Митове 20. века“ нацистичког идеолога Алфреда Розенберга (1,3 милион), или књигу за омладину  „Битка за Немачку“ са 1,9 милион чији је аутор један од познатијих нацистичкиох главешина Филип Боулер, чија је популраност била обавезна,   Немци су такорећи читали исте оне књиге као и после рата.

Међу њима су биле и „Замео их ветар“ Маргарет Митчел (366 хиљаде примерака),  хумористички зборник Хенриха Сперла(Хeinrich Sporel),  „О томе је могуће говорити“  (тираж: 890 хиљада), затим „Ветар,  песак  и звезде“ Антоана де Сент –Егзепериа (135 хиљада) или зборник савета Јохане Харер (Johanna Haarer) „Немачка мајка и њено прво дете“   и  „Нега  новорођенчета“,  које су се,  као што је позанто,  на  књижарским полицима  налазиле  до 1987.


Бранко Ракочевић