СТРАНАЦ

Пише: Гостимир Т. ПОПОВИЋ, војно политички аналитичар

На простору Републике Српске, Федерације БиХ али и целог региона једна од најчешће употребљаваних речи је странац и то у много разних варијанти тако да се њена важност може поредити са важношћу речи љубав, хлеб, радост и многе друге којих нема баш много у свакодневној комуникацији.
Кад странац нешто каже онда је то неприкосновено и неподложно било какавој критици. Постало је правило да је најбоље је да се изнајми стан или кућа странцу, одлично је када се неко запосли код странаца, а постало је веома модерно и да се понека девојка уда за странца или (што је веома ретко) момак ожени странкињом.
Е сада, ако је тај странац и први заменик, супервизор, доносач, додавач, разносач или обични фотограф онда он себи узме за право да се петља у све и свашта. Од уставне проблематике до туристичког шкљоцања фотоапаратом све му је познато, али и дозвољено.
Ипак, да не буде баш све тако лепо, и као у бајци, са свим тим странцима сви ми видимо да је та групација потпуно бескорисна и ником потребна. Да сви они раде све само не раде посао који им је и опису. Да сви веома добро живе, возикају се у безобразно луксузним аутомобилима а резултата нема па нема.
Можда би барем површна анализа трошкова које су сви ти разноразни странци сврстану у огромну булументу која сама себе назива „медјуанродна заједница“, открила право лице и праву сврху постојања ових организација. Оно за што се представљају, једноставно нису.
Посебно је забрињавајући навијачки приступ ка једној, евентуално две стране, и неукусно арогантан приступ према трећој страни. Наградно питање, која је то трећа страна?