БЛОГ: Дневник једног Балканца на Балкану II

Освануо је нови дан, данас метеролози најављују локалне непогоде са градом и олујним ветром, чудно за пролеће. Мама је рано ујутру кренула у оближњу кућу, да помогне комшики и очисти јој кућу, обично заузврат добије паклицу цигара или мало хране за нас. Тата је у дворишту изашао и кренуо да залева башту. Брат и ја смо по обичају кренули пут школе. 

Сасвим случајно сам дошао на идеју да организујем хуманитарно вече. Знам, да глумим неког " богаташа", који помаже онима који немају, а ни сам немам, али нема везе. Одлучио сам се да са својим друговима из школе организујем скупљање одеће за све оне који исту немају. Кренули смо у акцију и обавестили све грађане да донесу старе ствари. Акција је кренула и надам се да ће се успешно завршити.

Када сам се вратио кући, мама нам је спремила пљескавице, које јој је дала комшиница, јесте да су од пре пар дана, али када се препеку изгледају врхунски, што би моја бака рекла "прсте да полижеш".

На телевизији ударна вест "Срби и Албанци се обрачунали на Северу Косова", а паралелно на неким мањим порталима иде вест "Србин и Албанка се венчали". Наравно, та вест није сензационалистичка те није била ударна, јер је било много "важнијих" тема у вестима. Сви знате, да сам преко интернета упознао једну особу из Албаније, са њом сам причао, разговарао и одлучио се да септембра месеца организујем један јавни час "Балканци, балканци, ах ти балканци". Ту бисмо промовисали све земље на Балкану и причали бисмо о томе како смо сви једно. Поново понављам, не желим да звучим патетично, али и Срби и Албанци и Хрвати и Енглези и Норвежани, сви смо људи и те предрасуде да неки народ неког мрзи, не постоје.

Сутра ме очекује велики дан, надам се успешан. Изашли смо сви заједно у шетњу, а тата и мама су нам на "рецку" купили сладоледе, надам се да ће имати да ту "рецку" плате када дође време. Опустили смо се сви и на тренутак заборавили на своје проблеме...

Мај, 2010.