Муза једна, а њих двојица

Омиљена жена,  муза  песника Сергеја Јесењина и режисера Всеволда Мајерхолда,  позната  московска глумица ХХ века,  Зинаида  Рајх,  никад  се није спремала  да ради у позоришту,   а о томе да  ће постати супруга тако слвних мужева,  није се усудула ни да сања.  

Кћерка машинвође и осиромашене племкиње 

Рођена је у јулу 1894.   у породици жезнчарског машиновође,  покршетнпг  Немца  Николаја Андрејевича Рајха и осиромашене  племкиње  Ане Јоанове.  Добивши средње образовање у Кијеву,  девојка је пошла у Петроград   где се уписала на Историјско-књижевни факултет на високим женским   течајевима. 

Постаје члан револуционарне партије есера

Зинаиду је уек привлачило револуционрни покрет  и брзо се приблжила партији есера постајући дактилографкиња у  листу  „Народно дело“. 

У редкцији тих  новина  је први пут срела и свог будућег мужа,  Серегај Јесењина. 

Талентвана,  умна жена,  та Зинаида

Савременици  Зинаиде  Рајх су тврдили да је она била талентована,  умна жена која је владала неком магичном снагом да привлачи мушкарце.    У њу су били многи заљубљени,  али посебно је  био заинтересоавна Јесењинов пријтељ Алексеј Гањин. 

У то време је сам песник Јесењин био заљубљен  у Мину Свирску која је радила у библиотеци часописа. 

Једном су  се Гањин и Зинаида спремали да отпутују у  Алексејев завичај  позвавши на пут  Сергеја и Мину.  Међутим, Мина  због породичних прилка  није могла креути,  па је пошао само Јесењин који  је одједном  сазанао да је безумно заљубљен и у Зинаиду и предложио је да се венчају.  Девојка се најпре постидела и одбила  брачну понуду  с образложењем да треба да размисли,  али је убрзо послала телеграм оцу: „Пошаљи стотку, веначвам се“. 

За тај новац заљубљени су купили венчано прстење и озваичили свој брак у малој цркви у Волгодној. 

Пресељење у Петроград

Младенци су се преселили у Петроград  и населили се на Литејном. 

Зинаида се старла да мужу  створи све услове  за  стваралаштво.  У почетку је протицао срећни породични живот,  песник се чак одрекао свог боемског живота и пијанки. 

Али,  нажалот,  како то обчно бива,  срећа није дуго потрајала. 

Без обизра на то што се сам Јесењина хвалисао својим „донжуанским успесима“, он је био страшно рањив и  никако  није   могао опростити својој   вољеој што јој није био први мушкарац у животу. 

Јесењинова слава расла

Сваке године слава Јесењинова је све више расла, песник је имао велики број обожавалаца.   Напијајући се,  постајао је неподношљив  и  тукао је Зинаиду,  приређивао јој је страшне скандале:   најпре би је тукао,  а затим би клечао и молио за опроштај. 

Рођена кћерка,  Татјана

Године 1917.   Зинаида је остала у другом сатњу и отишла у Орел к родитељима да се породи. 

У породици је рођена  принова  – девојчица,  којој су дали име Татјана по Јесењиновој мајци.  

Пошто је постао отац песник се супрузи није јављао,   није је звао,  ни очекивао.  Зинаида је сама дошла к мужу са једногодишњом кћерком у наручју.  Проживели су још годину  у троје,  а затим је дошло до коначног разлаза. 

Рођен је и син,  Костја

Године 1920.   у „Дому мајка  и дете“ млада жена је родила сина Константина,  Костју,  кога његов отац,  славни руски псеник Сергеј Јесењин, није удостојио ни да види.   До сусрета је дошло случајно на железничкој станици, кад Јесењин није призао да је то његово дете: „Фуј, црни!...   Код Јесењина нема црних!“

Малени Костја се тешко разбиолео одмах по рођењу,  па је Зинаида морала да отпутује са сином у Кисловодск на лечење. 

Разлаз са Јесењином и  слабо здравље   детета  јако су потресли младу жену  па је доспелa чак и нуропсихијатријску болницу.  По повратку у родитељску кућу Зинаиду  је очекивао нови потрес: стигао је телеграм којим Јсењин тражи развод. 

Развод брака 1921. 

Брак између Зинаиде и Сергеја био је  разведен 1921, а већ 1924.   „разбојник кудраве косе“  посветио је својој великој љубави  проницљиве и покајничке  стихове у песми „Писмо  жени“  у којој је исповднички осликао своје понашање: 

Писмо жени (одломак)

Опростите ми...  Ни једне капи вам потребам нисам

Опростите ми..  /Знам ја да ни ви нисте више она иста /Живите са озбиљним и умним мужем/ Чије вам име на уснама блиста /Да вам није потребна патња моја / Па ни мене  самог / ниједног трена   не пожелите.   /“ (Превод Б. Р.)

Јeсењину касно постаје јасно кога је изгубио

Тек што је Зинаида постала попуалрна, Јесењин је постао свестан кога је изгубио.  У њему су се пробудила очинска осећања.  Песник је тржио могућности да  се виђа са децом,  али  је главно у свему томе је био што су почели тајни састанци глумице  са  бившим супругом. 

Мајерхолд је знао о тим сусретима,  али је трпео.  Те тајне сусрете   је неочекивано  прекинула  смрт великог песника која   је  Зианиди  нанела велики душевни удар.   На песниковј схрани она је рекла: „Зашло је  моје сунце“. 

Тринаест мирних година породице Мајерхолд, али  Стаљина се никад ништа није   знало

После трагичне смрти   Јесењина, породица Мајерхолд је проживела још тринаест мирних година. 

Али њихов срећан породични живт је нарушио не неки трећи мушкарац,  него држава. 

Показало се да великом режисером нису биле задовољне совјетске    власти:  1938.   затворили су му позориште,  а после тога су ухапсили и њега самог.  

Зинаида је све што се десило сматрала за страшну грешку и написала је писмо Стаљину у којему је покушала да објасни како је Мајерхолд генијални режисер,  док адресант  ништа не разуме о позоришту. 

Али то њено писмо је у тoликој мери ископмликовало ситуацију  и створило је  злокобном, да је у лето 1939.   у свом стану  била убијена и сама  Зинаида Рајх.  

Иселили Јесењинову децу,  а усеили  Беријину љубавнцу и  шофера

После сахране  Зинаиде њену децу су иселили а у стан  су се усеили  Беријина љубавница  и шофер. 

Кроз пола године Мајерхолда су стрељали као  „агента  енглеске и јапанске обавештајне службе“. 

Тиме се завршила сложена  прича о љубави жене великог формата и два   мушкарца моји су оставили дубок траг  у усторији  руске и светске културе. 

Бранко Ракочевић