Комеморативним скупом и парастосом, који ће бити одржани на Мали Васкрс, у недјељу, 11. априла, мјештани дервенског насеља Чардак присјетиће се и одаће пошту погинулим суграђанима који су страдали током Одбрамбено-отаџбинског рата.
- На Ваксрс 1992. године припадници 103. дервентске ХВО бригаде, потпомогнути паравојним хрватско-бошњачким јединицама из Дервенте убили су 36 мјештана овог насеља - рекао је "Фокусу" Драго Кнежевић, један од преживјелих свједока овог стравичног злочина.
Он је навео да су људи убијани на кућном прагу, а да су ликвидације настављене и у логорима, гдје је касније одведена већина Срба из насеља Чардак.
- За злочине почињене над овим становницима до сада нико није процесуиран, иако је прошло готово 18 година откако се он десио - подсјетио је Кнежевић.
Он је навео да је ово насеље данима гранатирала артиљерија хрватске војске.
- Заједно са нама, од хрватских граната у подрумима су се крили и Бошњаци, који нису напуштали своје куће - рекао је Кнежевић.
На Васкрс, око осам сати ујутро, три хрватске бригаде, уз помоћ паравојних формација које су чинили домаћи Хрвати и Бошњаци, напале су насеље.
- Напад је изведен са свих страна. Голоруко становништво брзо је поклекнуло. Било је много убијених и рањених цивила, међу којима дјеце и жена - испричао је Кнежевић и подсјетио да је прва жртва био Ђуро Тривановић.
Ликвидиране су цијеле породице, попут Лазаревића, гдје је у једном тренутку убијен отац Вељко, његов син Душко и супруга му Мирјана.
Убијени су и Саво, Јелена и Горан Живковић, а кћерка Гордана је једина избјегла смрт, јер се тог дана није задесила у кући.
- Многи људи су убијани у моменту када су излазили из куће да се предају. Пуцано им је у главу. Ђорђе Симић дигао је руке као знак предаје, а они су пуцали у њега - присјетио се Кнежевић и додао да су након тога иживљавања остали становници Чардака српске националности одведени у логоре који су се налазили у бившем Дому ЈНА, војном складишту На Рабићу и школи у Пољарима.
Тијела убијених Срба из дервентског насеља Чардак пронађена су послије рата у више појединачних и масовних гробница и на достојанствен начин сахрањена.
Послије окупације Чардака и протјеривања његових становника, починиоци злочина оставили су на једној згради поруку - Чардак је мртав.
То се, међутим, није десило. Послије ослобођења, преживјели Срби из овог насеља обновили су своје куће и на мјесту најкрвавијег зочина подгли споменик у знак сјећања на убијене сународнике.
