Вјечно сјећање

Са сјетом и поносом сјећамо се вас који сте некад живјели овдје подно Требјесе, а који сте гоњени силама зла, морали напустити своја огњишта и потражити уточиште у свијету. Али, ни опака рука непријатеља, ни неминовни ход времена нијесу могли избрисати трагове вашег живљења на овим просторима. Било је то у вријеме када се зла азијатска сила увелико била одомаћила на балканским просторима, пријетећи да сатре све што је српско и православно. Али, то јој нијесте дали, ви храбри ратници, заточеници славе и слободе свога рода и племна. Нијесте дозволили да будете поробљени и преведени у туђина, због чега вам ми ваши потомци неизмјерно захваљујемо.
Војујући против свемоћног непријатеља, живјели сте између недосањаног сна о слободи и смрти, грабећи зраке слободе као озебао Сунце. И када су се указивали и најмањи изгледи за освајање слободе, дизали сте се на оружје не жалећи своје животе. Била су то ваша опредјељења за вјечно царство небеско, показујући да сте племе Лазарева и Милошева соја, то једно од њихових најхрабријих изданака. Ни тврде куле и бедеми никшићког града, ни моћна сила окупатора није могла уставити храбре синове Требјесе. Без узмака и без страха ударали су на непријатеља, затварали га у бедеме претварајући га у невољног сужња. Своју храброст и прегнућа плаћали су животима, спаљеним и разореним домовима и баштином. Ни такве жртве њих нијесу заустављале и обесхрабривале, већ су узвраћали непријатељу истом мјером, присиљавали га да их враћа на згаришта и да им обнавља спаљене и разорене домове.
Древна Требјеса су се као феникс рађала из праха и пепела и поново била жариште славе и слободе. А онда када се нијесу могли одупријети непријатељу њени синови су напустили родну груду, жртвујући је за веће вриједности, слободу, част и људско достојанство налазећи уточиште у вјерној и племеној Русији. Судбина старог завичаја пратила их је и у новој отаџбини и за њу су се морали борити бранећи је од корзиканског завојевача. Гинули су широм бескрајне Русије, стигавши са њеном славном армијом до Париза овјенчани славом побједника. Стасавале су нове генерације, настављале давно започету борбу, крчећи путеве слободе, крвљу натопљене отаџбине. Само су срећније генерације стизале до мира, до предаха између ратних пожара на овим вјечно немирним просторима.
Дочекан је и дан када је азијатска сила морала послије више вјекова владавине напустити град Никшић и ове просторе и отићи у неповрат. И сад те куле и бедеми подсјећају на времена, када је тамо стајала сила и оружје и када је скапавало небројено робље. Ми се са сјетом и поносом сјећамо вас мученика који сте се жртвовали за слободу свог отачаства и вас који сте гинули за словенску Русију.
Нека је мир праху вашем и нека ваше душе почивају у миру вјечног царства небеског, јер сте то заслужили. Данас ми ваши потомци, некад недостојни вашег мученичког живота и вашег дјела, налазимо остатке ваших домова, цркава, гробља и друге трагове вашег овоземаљског живљења. То су наше светиње које желимо оживјети, знајући да ћете и ви тако живјети са нама.