Папа не одустаје од канонизације Степинца

Папа Фрања не жели да одустане од канонизације Алојзија Степинца, тврди хрватски надбискуп кардинал Јосип Бозанић. Папа је формирањем радне католичко-православне радне групе, која треба да утврди аргументе за ту канонизацију, начинио неочекиван екуменски корак готово без преседана у историји, сматра Бозанић.

Бозанић је у Ријеци рекао да свети отац само жели да се Србска православна црква упозна са аргументима за канонизацију како би се она догодила у бољој атмосфери двеју цркава.

Бозанић сматра важним то што, како је рекао, Србска православна црква не улази у сам процес канонизације Степинца, те да се оно што је по том питању до сада учињено више неће преиспитивати, односно да неће бити никакве ревизије процеса.

„Папа Фрања не жели да одустане од канонизације блаженог Степинца јер је лично уверен у његову светост те да Црква у Хрватској прихвата његову одлуку која отвара временски мало дужи пут до канонизације и тражи више стрпљења и поверења у вођство провидности“, истиче хрватски надбискуп.

Он је подсетио да је папа Јован Павле II у Марији Бистрици 3. октобра 1998. године прогласио Степинца блаженим мучеником, чему је, како је навео, претходио сложен процес детаљног истраживања и процењивања.

„Можемо рећи да је процес при Светој Столици готово завршен са позитивним закључком, још само предстоји суд Кардиналске комисије и званичног проглашења светог оца“, рекао је Бозанић.

Међутим, додао је, крајем јула прошле године патријарх СПЦ Иринеј уручио је у Београду представнику за односе са државама у Државном представништву Свете Столице надбискупу Доминику Мамбертију писмо за папу Фрању у којем патријарх износи своје приговоре на канонизацију Степинца.

„Будући да из писма патријарха Иринеја произлази да Србској православној цркви нису довољно јасни аргументи по којима је блажени Алојзије свет, папа Фрањо предложио је да се формира радна група састављена од католичких и православних стручњака која ће заједно преиспитати та њима спорна питања, као и ратне догађаје у вези са односима Хрвата и Срба у Другом светском рату по критеријима целовите истине“, рекао је Бозанић и истакао да се „папа Фрањо тиме одлучио на посебан, готово неочекиван екуменски корак, без преседана у историји“.