Јавност рада институција
"На примјер, ако би неко ко је грађевинске струке затражио приступ информацији о пословању институције надлежне за сектор пољопривреде, не би био схваћен као саоминицијативни грађанин који жели да допринесе ономе што јесте свраха Закона. Усуђујем се рећи да би доживио презир"
Прошло је више од петнаест година oткако смо први пут добили Закон о слободи приступа информацијама. Он је требало да побољша концепт управљања инститиција власти, осигура јавност рада, смањи корупцију, спријечи незаконитости и уведе добру праксу која се показала корисном у неким правним државама у Европи.
Поред овог Закона, слобода приступа информацијама је прописана у бројним међународним документима, укључујући: Универзалну декларацију о људским правима Уједињених нација, Међународни пакт о грађанским и политичким правима, Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, Препоруке Вијећа Европе, Архушку конвенцију и др. Међутим, јавност рада органа власти и институција установљених законом је на веома ниском нивоу. Разлози за то су: неодговорност носилаца јавних функција, незаинтересованост грађана да права из поменутог Закона користе, односно свијест и једних и других о битности јавности рада. На примјер, ако би неко ко је грађевинске струке затражио приступ информацији о пословању институције надлежне за сектор пољопривреде, не би био схваћен као саоминицијативни грађанин који жели да допринесе ономе што јесте свраха Закона. Усуђујем се рећи да би доживио презир.
Са друге стране, грађани од институција за које су непосредно или посредно везани не усуђују се тражити информације о пословању, како због страха да би могли имати посљедице, тако и због познанства са неким ко у институцији обавља јавну функцију.
Сами носиоци јавних функција немају проактиван приступ у спровођењу Закона о слободи приступа информацијама. Захтјеве у већини случајева игноришу (траже начин да на њих не одговоре), одбију да одговоре или непотпуно одговоре, а информације које се односе на пословање, руковођење, начин запошљавања и акте о унутрашњој организацији институције не објављују на интернет страницама.
Активан приступ грађана и медија у обезбјеђивању јавности рада институција важан је корак ка спрјечавању злоуптреба положаја и овлаштења приликом управљања институцијама и трошењу јавних средстава.
Важно је напоменути да Закон укључује и казнене одредбе због непоступања по захтјевима и за надлежни јавни орган, али и за одговорно лице у јавном органу. За непоступање по захтјевима у складу са Законом, надлежни су и Институција омбудсмана за људска права БиХ и Управни инспекторат Министарства правде БиХ.
Осигуравање јавности рада јесте инструмент који треба да допринесе бољој селекцији руководећих јавних сужбеника, како би се кренуло у елиминацију оних који се воде мотивом „У политику сам ушао да обезбиједим себе и своју дјецу“, у корист оних који јавну функцију не сматрају само привилегијом (високим платним коефицијентом, службеним возилом, телефоном и путовањима), већ озбиљним и одговорним послом.
Вријеме проведено подношоњем захтјева за приступ информацијама и евентуалне жалбе или прекршајне пријаве није изгубљено као у кладионици и кафани, већ напротив, веома корисно за друштвену заједницу.
Бранислав Тешановић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















