Ванредни сусрет Буша и Путина

Вашингтон, 30. јуна – Мало место Кенебанкпорт, на североистоку атлантске обале, запало је у мало ванредно стање јер се сутра и прекосутра у њему одржава по много чему најнеобичнији сусрет актуелног овдашњег лидера с једним страним партнером. Од тог састанка између председника САД и Русије, Џорџа Буша и Владимира Путина очекује се, наиме, да смањи растућу затегнутост између две земље – у крајње опуштеној атмосфери, коју треба да осигурају не само класично појачане ванредне мере безбедности, него и мере лагодности као што су густирање ролованих јастога и испловљавање по океанском приобаљу…

Не памти се, сугеришу хроничари, када је последњи пут самит две силе одржан у амбијенту, као што је припремљен овога пута: с низом релаксирујућих ванпротоколарности, а уз истицање могућности да се личне везе два лидера представе као најплодоноснији вид контаката у прилично поремећеним односима земаља којима руководе.

Многи аналитичари су последњих месеци оцењивали да им садашње стање односа Вашингтон – Москва, личи на репризу хладног рата, када су пројектовани и програми за попуштање набрекле стратешке напетости, па би се тим поводима могло рећи да је сусрет Путина с Бушом, у домаћински уређеном летњиковцу Бушовог оца, оригинални тандемски покушај за – опуштање напетости.

Двојици лидера се сада пружа, процењују поједини овдашњи надлежници, једна од последњих шанси да – пре него што врхунске функције напусте следеће (Путин) и првог месеца 2009. године (Буш) – утврде да ли ће им  историјска заоставштина бити: бољи или гори руско-амерички односи од оних које су затекли.

Реалност је, констатује се такође, знатно сложенија од персоналних прижељкивања за место у врло ћудљивом делу међународне повести.

Две силе су тренутно и даље партнери у појединим елементима глобалног вишебоја – у борби против тероризма и за спречавање ширења оружја масовног уништавања – али су се спорови намножили у низу конкретних случајева, понајвише око најављеног постављања америчког ракетног штита у централној Европи око статуса Косова.

За ракетни штит је Путин предложио другу могућност – заједничко коришћење постојеће постаје у Азербејџану, што се овде „озбиљно разматра”, али су остали дубоки расколи око будућности поменуте покрајине која је од 1999. године под међународном управом, у оквиру територијалног интегритета Србије.

О Косову ће се разговарати и у Вокер Поинту, како се назива рт где је одмаралиште Бушових надомак Кенебанкпорта – саопштили су и Бела кућа и Кремљ. Иако овдашњи експерти не очекују „ништа сензационално” ни у једном од спорних детаља америчко-руских односа, у међународним круговима, поготову у њујоршком седишту УН, испољава се нада да би предстојећи сусрет двојице председника ипак могао да „изнедри” смернице за излазак из садашњих „ћорсокака”, од којих је један и – статус Косова.

Шта би то могло да буде? Можда, сагласност да се – избрише аутоматизам у западном нацрту резолуције понуђен Савету безбедности УН, по коме би се после 120 дана продужених преговора Београда и Приштине, применио Ахтисаријев план?

Једно је у међувремену постало извесно – Косово није „најлакше решиви спољни проблем”, како је претпостављао Вашингтон. Оно је у међувремену постало део општег преиспитивања позиција две силе – Америке, чији је престиж опао због Ирака, и Русије чији утицај расте не само због те околности него и због израстања у енергетског, а тиме и финансијског џина…

Обе силе, по свој прилици, имају веће сопствене и међусобне изазове него што је Косово, али се оно испоставља као важан тест на оба поља, где се преплићу принципи међународног права и системских различитости. Донекле слично Кенебанкпорту: месташцу у Мејну, а сутра и прекосутра – стецишту различитих приступа глобалним изазовима, од Балкана до ракета.