Почетна страница > Новости
Према Лисабонском споразуму о реформи ЕУ, на Европски савет су положена најшира овлашћења. Управо он је форум за политичке дискусије на највишем нивоу у кризним ситуацијама и превладавање неслагања између држава чланица ЕУ. Дуго, а Европски савет формално постоји од 1974. године, неопходности за овекво кризно реаговање није било. Пажња Брисела углавном је била концентисана не унутар, а ван граница организације - на Балкан, Русију и друге земље Источне Европе и ЗНД. Ипак сада пред ЕУ без претеривања стоји задатак сопственог политичког и посебно економског опстанка, сматра руководилац Одељења за општеевропску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
Главни проблем данашње ЕУ види се у томе што је најјача светска финансијско-економска криза последње две године директно дотакла Европу. Главни фактори ове кризе су пад традиционалне иднустрије у земљама чланицама, њена тесна зависност од енергената ван граница континента, скупи социјални модели и програми, неопходност интеграције нових чланица у свој систем, које очигледно нису допринеле стабилности ни економије ЕУ, ни његове јединствене валуте.
Док је светска економија расла, Бриселу је полазило за руком да држи ове проблеме на нивоу затворених консултација у оквиру Европске комисије. Ипак требало је да се пољуљају светски финансијски центри (САД, нафтне монархије Персијског залива и земље Југоисточне Азије) па да европска економија почне да се руши. ЕУ није Америка. То је конгломерат држава разног нивоа. И овде је немогуће оперативно на председничком нивоу рализовати антикризне мере вредне на милијарде. Социјално-економски проблеми у Грчкој и Мађарској су постали фактор заоштравања предизборне борбе, пољуљана је економија Шпаније, Португалије и Италије - и постало је јасно да је ЕУ време да се бори не за просптеритетну Европу 2020, већ против ефекта домина који се шири. У Немачкој су већ повезали мајску оставку председника Хорста Келера са његовом опозицијом владином програму дотације Грчке. А победа фламанских сепаратиста на изборима 13. јуна у Бриселу директна је последица националног модела прерасподеле пореских сума из економски развијене Фландрије за потребе мање развијене Валоније.
Растуће неповерење европљана у институције ЕУ заједно са активизацијом сепаратистичких тенденција - тако је ЕУ пришла свом актуалном самиту, каже Дмитриј Данилов.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Светска криза и судбина евра
17.06.2010. год.
У четвртак 17. јуна у Бриселу ће бити одржано заседање Европског савета
У четвртак 17. јуна у Бриселу ће бити одржано заседање Европског савета - вишег сталног органа ЕУ. Оно ће бити посвећено усвајању програма Европа-2020 - нове европске стратегије економског раста и решавања социјалних проблема. Планира се такође разматрање става ЕУ на предстојећем самиту велике двадесеторице у Торонту 26. и 27. јуна, ситуације на Балкану и око иранског нуклеарног програма. Тему наставља Петар Искендеров.
Према Лисабонском споразуму о реформи ЕУ, на Европски савет су положена најшира овлашћења. Управо он је форум за политичке дискусије на највишем нивоу у кризним ситуацијама и превладавање неслагања између држава чланица ЕУ. Дуго, а Европски савет формално постоји од 1974. године, неопходности за овекво кризно реаговање није било. Пажња Брисела углавном је била концентисана не унутар, а ван граница организације - на Балкан, Русију и друге земље Источне Европе и ЗНД. Ипак сада пред ЕУ без претеривања стоји задатак сопственог политичког и посебно економског опстанка, сматра руководилац Одељења за општеевропску безбедност Института за Европу РАН Дмитриј Данилов.
Главни проблем данашње ЕУ види се у томе што је најјача светска финансијско-економска криза последње две године директно дотакла Европу. Главни фактори ове кризе су пад традиционалне иднустрије у земљама чланицама, њена тесна зависност од енергената ван граница континента, скупи социјални модели и програми, неопходност интеграције нових чланица у свој систем, које очигледно нису допринеле стабилности ни економије ЕУ, ни његове јединствене валуте.
Док је светска економија расла, Бриселу је полазило за руком да држи ове проблеме на нивоу затворених консултација у оквиру Европске комисије. Ипак требало је да се пољуљају светски финансијски центри (САД, нафтне монархије Персијског залива и земље Југоисточне Азије) па да европска економија почне да се руши. ЕУ није Америка. То је конгломерат држава разног нивоа. И овде је немогуће оперативно на председничком нивоу рализовати антикризне мере вредне на милијарде. Социјално-економски проблеми у Грчкој и Мађарској су постали фактор заоштравања предизборне борбе, пољуљана је економија Шпаније, Португалије и Италије - и постало је јасно да је ЕУ време да се бори не за просптеритетну Европу 2020, већ против ефекта домина који се шири. У Немачкој су већ повезали мајску оставку председника Хорста Келера са његовом опозицијом владином програму дотације Грчке. А победа фламанских сепаратиста на изборима 13. јуна у Бриселу директна је последица националног модела прерасподеле пореских сума из економски развијене Фландрије за потребе мање развијене Валоније.
Растуће неповерење европљана у институције ЕУ заједно са активизацијом сепаратистичких тенденција - тако је ЕУ пришла свом актуалном самиту, каже Дмитриј Данилов.
У Европи, по мени, и даље је очувана разлика између власти и друштва на националном и наднационалном нивоу. Шта више, финансијска криза не само да није ујединила европљане, већ је напротив појачала неповерење у способност руководећих органа и модела ЕУ да заштите грађане формално јединствене Европе.
Учесници актуалног самита планирају да обавежу чланове ЕУ да од 2011. усаглашавају са Бриселом нацрте националних буџета још пре разматрања у парламентима. Кршење буџетске дисциплине прети лишавањем права гласа у Савету ЕУ. Ипак јасно је да сличне мере могу да дају нов подстицај онима који и тако оптужују бриселску бирократију за атентат на националне суверенитете.
- Извор
- Восток
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
