„Балтопс 2016“: Одговор НАТО-а на руску способност да се брани

Вашингтон можда сматра да три велике „ратне игре“, које се одржавају у близини руске границе, чине јун „заузетим, али узбудљивим“ месецом, али Москва сматра да вежбе имају „велику дестабилишућу компоненту“, изјавио је заменик руског министра спољних послова Алексеј Мешков.

Он је додао да су вежбе „првенствено усмерене на подстицање напетости“ на Балтику и у источној Европи.

Три војне вежбе укључују „Балтопс 2016“, поморске вежбе које предводе САД и које су почеле прошле недеље и трајаће до 26. јуна. У међувремену, Естонија, Летонија и Литванија учествују у вежбама „Сејбер страјк“ које такође предводе САД, а које се одржавају од 27. маја до 22. јуна. И последња је „Анаконда“, која ће бити одржана од 7. до 17. јуна.

„Балтопс 2016“ се одржава на простору на којем Руси не појачавају своје базе, изјавио је војни експерт Виктор Мураховски. „Они вичу о ’Искандеру‘ (покретни балистички ракетни систем малог домета) итд. У овом тренутку ракетна бригада у Калињинградском региону има само „Тачка-У“, тактички балистички ракетни систем из совјетског доба.“

Око 6.100 војника из 17 земаља, 45 подморница и бродова, укључујући и амерички „Маунт Витни“ и више од 60 летелица учествују у једној од највећих војних вежби у северној Европи. „Балтопс 2016“ су традиционалне „ратне игре“ које се одржавају више од 40 година.

​Међу земљама-учесницама су Белгија, Данска, Естонија, Француска, Немачка, Италија, Литванија, Холандија, Норвешка, Пољска, Шпанија, Велика Британија и САД, као и две земље-партнери НАТО-а, Финска и Шведска.

Површина на којој се вежбе изводе је огромна. Оне ће се одржати у Естонији, Финској, Немачкој, Пољској, Шведској и на целој површини Балтичког мора, са циљем да увере савезнике и партнере Вашингтона да су САД и НАТО посвећени заштити региона од било какве претње, а посебно од Русије.

​Москва није срећна због овакве поруке. Кремљ, као и руски и страни експерти, више пута су истицали да Русија не представља претњу за било коју суседну земљу, па и шире, и да нема намеру да изазива или мења постојећу равнотежу снага у Европи.

Москва је забринута због немилосрдног нагомилавања војске на источном крилу пакта, иако није склона да „драматизује“ недавни развој дешавања, изјавио је недавно руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Активности блока тешко могу да се опишу као било шта друго до „дестабилизације и кратковидости“, додао је Лавров.

Војни и политички аналитичар Александар Перенџијев наводи да се вежбе „Балтопс 2016“ могу посматрати као одговор НАТО-а руској способности да се заштити. Он је додао да пакт покушава да увуче Шведску и Финску у блок.

„Они стварају организациону основу да се ове две земље придруже НАТО-у. Овај тренд не значи да ће се Шведска и Финска обавезно прикључити блоку, јер се у том случају неће радити само о решавању сопствених проблема уз помоћ НАТО-а. Оне схватају да пакт покушава да реши своје проблеме на њихов рачун“, додао је аналитичар.