Maђарска, Румунија, Бугарска – кочење финансија ЕУ
Једва су се смириле несугласице са Словачком у вези тога што није хтела да плати свој део антикризном фонду, а на помолу су нови проблеми са Мађарском. Будимпешта се показује горе од Братиславе. Мађари одбијају да наставе курс смањења државних расхода како би се смањио буџетски дефицит. Земља која је сва у дуговима усудила се да се противи ММФ и Еврокомисији, који настоје да се и даље стежу каишеви за шта је кажњена тиме што није добила обећану кредитну траншу.
Понашање десноконзервативне владе Будимпеште која је недавно дошла на власт у Бриселу оцењују као незахвалност. У априлу је земља која не спада у еврозону добила од ЕУ кредит на више милијарди како би се спасила од банкротства. Иако, како се сматрало, тај новац био је потребнији Грчкој, која је члан еврозоне. Затим су у Будимпешти објавили да је немогуће спречити кризу као у Грчкој, што је изазвало панику на европским тржиштима. Касније је та изјава мало измењена и влада је рекла да очекује нове позајмице за период 2011-2012. годину.
Програм реформи Мађарска је разрадила сама, не саветујући се са ММФ и Еврокомисијом, а кредиторима се никако не допадају новине као увођење пореза на банке и осигуравајуће компаније, забрана добијања кредита у страној валути.
Зауставивши преговоре са Мађарском, Еврокомисија се усредсредила на Румунију и Бугарску. И има зашто. Пре више од три године, када су земље једва примљене у ЕУ, од њих је тражено да се подигну на европске стандарде али корупција у овим земљама није побеђена. Брисел у томе види недостатак политичке воље, нежељу да се било шта мења од стране извршних власти.
Остаје утисак да криза у Европи наставља да хара, уништава јединство унутар ЕУ, укључујући еврозону. Питање, у којој мери? Говори професор Јаков Миркин, директор Института финансијских тржишта и примењене економије Финансијске академије при влади РФ:
Еврозона је разнолика. Иако су Словачка, Словенија, Чешка недавно постале по међународној класификацији развијене земље, ипак по многи параметрима то су привреде у развоју. Односно, то је периферија еврозоне. Постоји и друга периферија: југ са земљама у развоју, које су пристале на одређене дужности да би биле повезане са евром, а то је терет. Прогноза, - каже експерт, - размере конфликта нису такве да би еврозона радила против себе.
Мађарска, Румунија, Бугарска - нису једини проблем у ЕУ. На њих се обраћа пажња јер је једна хтела да изађе на мегдан са ММФ и Еврокомисијом. Две друге нису успеле да заштите своје буџете од пљачки. Финансијске санкције, као 2008 године, Брисел не планира. Јер, изгледа, нису ефикасне. Предузеће нешто друго.
- Извор
- Глас Русије, фото: © Flickr.com/historic.brussels/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »
















