Авганистан: како наћи излаз?

Ових дана у Кабулу представници више од 70 држава и међународних организација су потврдили своју намеру да по етапама предају авганистанским властима одговорност за то што се дешава у земљи. На ту тему коментатор Гласа Русије Борис Туманов.

У оквиру конференције председник Хамид Карзај је изразио убеђеност да ће, почев од 2014 године, Авганистан моћи да сноси пуну одговорност у области безбедности и развоја националних пројеката. При томе он је рекао да жели да се направи календарски план одласка страних војски из Авганистана, што тражи и покрет Талибан, као услов за почетак преговора са авганистанском владом. Пре самог почетка конференције у Кабулу тај услов талибана је и био потврђен ракетним гађањем аеродрома главног града Авганистана. Истовремено, према речима генералног секретара НАТО- а Андерса Фог Расмусена, међународне снаге ће остати у Авганистану и после прелазног периода, о којем говори Карзај.

Многи почињу да заборављају на главни циљ НАТО у Авганистану, који је у почетку формулисан као борба против наркотика. Ако се руководимо тим критеријумима, акција САД и савезника тапка у месту. Другим речима, то је као и раније ћорсокак, или неки зачарани круг.  

Присутност оружаних снага НАТО у Авганистану у току скоро десет година практично није смањило производњу наркотика. Дилема пред којом се налазе снаге НАТО-а као да је нерешива. Потпуно уништавање опијумских поља довело би до глади стотине хиљада авганистанских ратара, који би реаговали тако што би ступили у редове талибана. Са друге стране дати им могућност да сеју нешто друго је нереално све док се не победе  талибани или не постигне некакав компромис.

Управо та реалност прави да резултат мисије НАТО у Авганистану буде неопредељен. У том контексту кабулска конференција нам даје наду да на активније учешће у регулисању авганистанског проблема, од чијег успеха сви имају корист.

Слушали сте коментар Бориса Туманова.