10 година орбиталног дома космонаута

Пре 10 година Међународна космичка станица је попуњена модулом „Звезда“. Тако се на МКС-у појавило место за живот и рад екипа космонаута.

Међународна космичка станица је највећи објекат створен човеком у космичком пространству и пример праве ефикасне међународне сарадње: у пројекту учествује 16 земаља. Данас станица представља комплекс лабораторија на површини величине фудбалског терена. На висини од скоро 400 километара изнад земље људи живе и раде, а могућности за живот су се појавили 26. јула 2000 године, говори главни редактор часописа „Новости космонаутике“ Игор Маринин:

То је трећи модул Међународне космичке станице. Први модул је направио СССР по наруџбини САД. Он се звао „Зора“. После тога су Американци довезли на МКС мањи модул „Јунајт“. Затим је на орбиту дошла „Звезда“. Тек када се она спојила са станицом, тамо су се појавили услови за живот. Ускоро је полетела прва експедиција која се и задржала подуже време. Командант посаде је био амерички астронаут Вилијам Шеперт и инжењери Сергеј Крикаљов и Јуриј Гидзенко. Они су полетели на станицу на космичком броду „Сојуз“ руске производње.

Просторије за живот у модулу „Звезда“ су опремљене свим потребним средствима. Постоје личне кабине за одмор, медицински апарати, справе за тренирање, кухиња, трпезаријски сто, средства за личну хигијену.

За последњих 10 година са станицом је спојено још неколико модула. На МКС-у је било 189 људи – Американци, Руси, Канађани, Италијани, Французи, Јапанци, Јужноафриканци, Белгијанци, Шпанци, Холанђани, Бразилци, Немци, Швеђани, Малезијци и Корејанци. Управа летовима на МКС остварује се из два центра: руског у граду Корољову у околини Москве и америчког Хјустона у Тексасу. У сваком од центара се стално налазе сарадници из друге земље.

Ове године Русија је предложила партнерима у истраживању космоса да се на основи МКС- а  створи апарат за ванорбиталне летове. Он се може направити непосредно на МКС-у, која ће тако постати и орбитални космодром. Тај би се апарат послао у лет на Месец или према неким астероидима, а када испуни свој задатак, вратио би се на МКС.

Недавно су шефови космичких агенција земаља учесница програма МКС-а – Русије, Канаде, Европе, Јапана и САД – на саветовању у Токију дошли до закључка да не постоје техничке сметње да се продужи рок рада МКС- а до 2020. године, тако да ће звезда која највише сија на ноћном небу наставити да сија још најмање десет година.