...65% жртава Хирошиме била су деца до девет година узраста...

„Поносан сам што сам извршио операцију без грешке. Мирно спавам сваке ноћи", - изјавио је у једном интервјуу амерички пилот Пол Тибетс, који је бацио атомску бомбу на Хирошиму. Бомба је збрисала са лица земље јапански град. Стотине хиљада људи је за неколико секунди изгорело, други су умрли касније од рана и последица радијације. После неколико дана исто се догодило са Нагасакијем. На крају Другог светског рата САД су показале у Јапану на шта је способно њихово ново оружје.
 

Прејака светлост и страшна грмљавина експлозије. Нешто касније - силуете изгорелих људи, које су се пресликале на рушевине зграда. Јауци од неподношљиве боли изгорелих и рањених, али зачудо живих. То су сећања становника Хирошиме и Нагасакија, који су били у могућности да виде и чују. Најстрашније је то да су 65% жртава атомског бомбардовања била деца до девет година узраста.  
 

Смисао бачених атомских бомби на јапанске градове већ 65 година тема је дискусија, говори директор Института опште историје РАН Александар Чубарјан:
 

У америчкој политикологији и историографији превладава став да је коришћење атомског оружја убрзало капитулацију Јапана. Можда је и тако. Али стотине хиљада људи, који су погинули - то је превелика цена. И вероватно да циљеви нису били у толико војни, колико политички. То је био фактор снаге, који су Американци хтели да демонстрирају  свету са циљем решавања послератних проблема.
 

Атомско бомбардовање Јапана осим победе ове земље је имало и други циљ - да утера страх у кости СССР-у и другим државама, да се захваљујући атомском монополу постигне хегемонија САД у свету. У августу 1945. године Москва није више била савезник, већ озбиљан конкурент у супротстављању за војно-политички утицај у Источној Азији.
 

Ускоро је СССР проглашен за непријатеља САД, а у борби су сва средства добра. Зачуђујуће али само неколико месеци после заједничке победе над Јапаном и у целини у Другом Светском рату, 14.децембра 1945. године Уједињени комитет војног планирања САД је дошао до закључка да је једино оружје против СССР атомско бомбардовање. Председнику Труману су предложили да у случају конфликта баци 196 атомских бомби на 20 градова СССР.
 

Трка две државе за атомским наоружањем која је уследила, у коју су се укључиле и друге земље постала је озбиљна претња за живот на Земљи. За последњих 65 година светски атомски арсенали су се попунили новим врстама наоружања, које по јачини далеко премашују прве атомске бомбе, а пред човечанством до сад стоји питање опстанка у условима атомског рата.
 

Ове године Бан Ки Мун је постао први Генерални секретар ОУН, који ће посетити церемонију сећања на жртве атомског бомбардовања Хирошиме. Пре пута у Јапан он је рекао: „Хајде да јасно погледамо на ствари: једина гаранција безбедности и једина заштита од коришћења атомског оружја је његово уништење".