Москва и Анкара заједничким снагама желе да потисну ЕУ са Балкана
Москва и Анкара заједничким снагама желе да потисну ЕУ са Балканског полуострва, тврди бугарски политиколог Иван Крастев. Ако Брисел ускоро не предузме одлучне кораке, ризикује да изгуби утицај у региону, упозорава експерт у свом чланку за „Фајненшел тајмс“.
На балканском полуострву је ’90-их година био формиран систем безбедности Европе, пише бугарски политиколог Иван Крастев. По његовим речима, „крвави распад“ Југославије убедио је председника САД Била Клинтона да треба да настави ширење НАТО-а на исток. Страх од ширења национализма натерао је европске лидере да наставе да повећавају број чланица ЕУ.
Ипак, данас расте вероватноћа да ће регион постати место где ће се питање поделе Европе најбоље видети. Управо зато је Балкан постао главна тема на недавном самиту ЕУ, сматра аутор чланка.
Међутим, реакција блока је испала „слаба“. Изјава Брисела да врата за нове чланове остају отворена, тешко да ће извести јак ефекат. Многи Срби, Албанци, Македонци и Босанци односе се скептично, не само према будућности тих земаља у јединственој Европи, већ и према будућности саме ЕУ.
У 21. веку полуострво почиње да подсећа на 19, али са једном важном разликом. Некада су Русија и Турска биле главни противници у борби за превласт у региону, док су Немачка, Аустроугарска и Велика Британија то добро користиле у своје комерцијалне и политичке интересе. Сада Москва и Анкара уједињују своје напоре да би умањиле утицај ЕУ на Балкану, нагласио је Крастев.
Он тврди да Русија и Турска активно политизују етничку и религиозну напетост у Балканским земљама. Њихово „политичко, економско и обавештајно присуство“ није ограничено само на бившу Југославију и Албанију, већ обухвата и Бугарску и Грчку.
Промене у јавном мњењу такође треба да забрину Запад. Тако је у анкети „Галуп интернешенел“ велики број Турака, Срба, Бугара и Грка одговорио да у случају конфликта њихова Влада треба да се обрати за помоћ Русији. И то без обзира на то што су Турска, Грчка и Бугарска у НАТО-у, док Србија „жели“ да уђе у ЕУ.
Оваква ситуација у региону је условљена економском стагнацијом, високом незапосленошћу и „антилибералним режимима на челу са политичким лидерима који ће се пре одрећи Европе него власти“. На крају, расположење у балканском друштву представља се као експлозивнo.
ЕУ остаје главни трговински партнер Балкана и локално становништво машта о путовању у Немачку или Италију, а не у Москву и Анкару. Међутим, то неће бити довољно да Брисел сачува полуострво у сфери свог утицаја, упозорава аутор чланка.
По његовом мишљењу, Европљани више неће моћи да рачунају да ће им САД сачувати мир и стабилност у региону. За разлику од Клинтонове администрације, Балкан никад неће бити приоритет Доналду Трампу и његовој администрацији, нити ће пожелети да штити локалне муслимане.
Одсуство интереса Вашингтона често се објашњава тиме Москва пада у искушење да показује рањивост НАТО-а на Балкану, а не на Балтику. Управо овде председник Турске Реџеп Тајип Ердоган може да научи Европљане памети.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....
Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....
У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...
НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...
У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...
Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...
Остале новости из рубрике »















