„Војска на надувавање“: Како Руси користе и развијају србска ратна искуства из 1999.

Руска војска је у стању да за три минута у сред поља створи читав „тенковски батаљон“ или „авионски пук“. Истина, биће то батаљон или пук на надувавање. О најнеобичнијим јединицама у руској армији прочитајте у следећем материјалу Russia Beyond. 

 

 

У Русији се често смеју над војницима који све време војног рока уче да брзо надувају тенк. 

Али борбена дејства се веома разликују од филмских сцена и тога како људи замишљају рат. Потребу за варкама на надувавање је први пут показала НАТО агресија на Југославију 1999. 

За све време бомбардовања НАТО авиони су успели да погоде на Косову само 20 србских тенкова, 18 оклопних возила и мање од 20 артиљеријских оруђа. Док су папири у НАТО штабу говорили о далеко већим успесима...

Али „стотине једница уништене технике“ о којима су рапортовали НАТО официри су биле оптичке варке, које авиони нису могли да разликују од правог оружја. Тако је испало да су ракете и бомбе које су коштале милионе долара бачене на гумене трамбулине. 

Та србска довитљивост је оставила јак утисак на руску војску и средином 2000-их у Министарству одбране РФ су одлучили да је испробају у својим редовима. Тако су се у земљи појавили први гумени тенкови и авиони. 

Списак „оптичких варки“ 

 

TASS

Велики део технике оружаних снага Русије већ има своју „гумену браћу“. То су тенкови Т-72 и Т-80, авиони МиГ-31 и Миг-29 и чак најопаснији домаћи ПВО систем С-300 (мало заостао за С-400, али не мари).

 

Sputnik

Поред „борбене технике“ на „списку на надувавање“ су и различита војна возила, радари и др. 

 

TASS

Обичан гумени тенк је тежак око 30 килограма, али лако подноси температуру од -30 до +30, снег, кишу, блато. Укратко, све најгоре услове ратног стања. 

 

TASS

Не заборавимо један важан детаљ: праву ратну технику због мотора који је загревају виде термовизијске камере. Зато је на први поглед „варку“ лако препознати. Али војска је и на то мислила: унутар гуменог оружја стоје специјални грејачи који имитирају рад мотора. Зато ни сателити, ни беспилотне летелице, ни други савремени системи за извиђање нису у стању да разликују праве од вештачких тенкова.

 

TASS

Министарство одбране Русије држи у тајности број јединица и „технике“ маскиране инжењерије. Али зна се да је прошле године Русија неколико пута увећала производњу макета и чак почела да их извози. Више од трећине гуменог оружја иде у стране армије, које се такође спремају да преваре непријатеља.

Игор Розин,
Russia beyond