Снови генерала и сузе председника

У интервјуу за немачку радиотелевизију АРД немачки генерал који одлази у пензију због старости Егон Рамс и који се до краја септембра налазио на челу штаба уједињене команде НАТО-а у холанском Брусуму, признао је са жаљењем да му на крају и није пошло за руком да оствари свој сан о потписивању наредбе којом се одговорност за безбедност у Авганистану предаје у руке националне владе. И истих дана у далеком Авганистану председник земље Хамид Карзај са сузама у очима позвао је талибане да одустану од насиља.
 

Изгледа да тражење излаза из замршеног авганистанског лавиринта, који прети смртном опасношћу на сваком кораку, прелази у сферу извесних уморних емоција. Низ обзира на војну јасност фраза, у гласу Рамса, који је давао интервју, чуле су се ноте ако не очајања, онда песимизма.
 

Сањао сам о томе да ће ми поћи за руком да потпишем наредбу о предаји овлашћења локалним властима још пре мог одласка у пензију, каже Рамс. Али због проблема са којима смо се суочавали ових година, мој сан је тако и остао нереализован. Уопште војна компонента је само мали део тога што ми радимо у Авганистану. Много значајнији напори треба да буду предузети, при чему од стране читаве међународне заједнице, како би био обновљен нормалан живот у земљи.
 

Командант снага ИСАФ у Авганистану амерички генерал Дејвид Петреус у интервјуу за француски Фигаро изјавио је: Наш задатак је прост: постићи да авганистанска влада може самостално да осигурава своју безбедност. И већ сасвим се предао емоцијама онај чију власт подржава скоро 150 хиљада војника коалиције. По сведочењу немачког Фајненшл Тајмс Дојчланд, иступајући ових дана у Кабулу, Хамид Карзај са сузама у очима је позвао на мир у земљи. О, људи, преплављен сам болом и страхом, узвикнуо је он. Молим Алаха да не допусти да мој Мирвајс буде приморан да напусти домовину и бежи у туђу земљу. По речима Карзаја, он жели да његов трогодишњи син расте код куће, да учи код авганистанских учитеља и да ради затим у домовини, спасавајући људе од болести.
 

Што се тиче личности авганистанског партнера број један за САД и НАТО, тачније Карзаја, могли би да се наведу подаци који су процурели у медије о његовој психолошкој неуравнотежености и чак страсти према наркотицима. Али не ради се о њему. Много више брине раздраженсот и песимизам високих војних званичника. Тешко да таква расположења могу да помогну у разматрању авганистанског проблема на предстојећем самиту НАТО-а у новембру у Лисабону, упоредо, разуме се, са другим проблемима.
 

Иступајући ових дана на заседању СБ УН, стални представник Русије у тој организацији Виталиј Чуркин положио је на НАТО одговорност, како се он изразио, за преливање нестабилности на север Авганистана и даље преко његових граница. Он је такође пребацио снагам коалиције пасивност у организацији борбе против наркобизниса. У целини, за сада ни апстрактна размишљања генерала, ни сузе Карзаја не помажу побољшању ситуације у Авганистану. Борбена дејства ће прелазити у Пакистан, талибани не реагују на сузне позиве. У чему се преварио међународни политички конзилију, који се окупио око постеље авганистанског болесника? Алексеј Богатуров, професор Московског државног института међународних односа, сматра на пример да до данас снага и харизма силе остају важан елемтен светског регулисања. А по мишљењу генерала Рамса, најважније је издржати тачан балнас између војне и цивилне компоненте у дејствима снага ИСАФ. Закључци и савети су исправни. Авај, у многоме они остају само на речима.