Без дивље конкуренције

Русија и Алжир - највећи извозници гаса, намеравају да наставе услаглашавање својих ставова о перспективама свог учешћа у развоју гасних тржишта. Тражење баланса националних интереса ће постати једна од главних тема преговора руског председника Дмитрија Медведева и његовог алжирског колеге Абделазиза Бутефлике у Алжиру 6. октобра.
 

Русија и Алжир су против нецивилизоване међусобне конкуренције.Управо зато оне су чланице Форума извозника гаса, чији формат допушта решавање овог проблема. Стране тесно координирају акције на том пољу једна са другом, као и са другим партнерима, међу којима су Египат, Катар, Либија, Нигерија, Венецуела. У првом реду како би израдиле заједнички став о механизмима формирања цене гаса, узимајући у обзир његове високе еколошке предности у поређењу са другим енеретским ресурсима.
 

Преговори у Алжиру су могућност да се упореде „гасни часовници". А ако то буде било потребно, да се да нови политички импулс заштити међусобних интереса. То је посебно важно сада, када европски амерички потрошачи гаса сви више отворено суочавају произвођаче енергената, каже генерални директор Фонда за стратешку безбедност Константин Симонов:
 

Наш задатак је да учинимо тако да не гушимо једни друге ценама и обимима. Али то не значи да неко треба да одустане од одређених обима испоруке. Европа се сада суочава са озбиљним проблемом, везаним за смањење сопствене производње гаса. А то значи да ће бити приморана да купује све више и више гаса. И у том случају морамо да се договарамо, између осталог са Алжиром, како да делујемо на растућем тржишту Европе. Јер циљ произвођача је не гушити Европу необично високим ценама, већ добити комфорно засновану таксу за испоруке гаса и никако не дампинговати цене. И овде главни испоручиоци гаса у Европу треба да делују усаглашено и пажљиво.
 

Није реч о гасном картелу, додаје Константин Симнов. Произвођачи желе само једно - компетентно да поделе растуће европско тржиште. Разматрање перспектива развоја енергетске сарадње сваки пут тера политичаре, у првом реду САД и Западне Европе, да уздрхте, плашећи пре свега саме себе могућношћу ценовне завере Москве и Алжира. Међутим стратешки интрес страна састоји се у томе да оне буду главни гаранти међународне енергетске безбеднсоти и извлаче из тога геополитичке и комерцијалне користи.