Почетна страница > Новости

Румунија и Молдавија: пројекат латентне интеграције

17.10.2010. год.

Након што је у Молдавији на власт дошла владајућа Алијанса за европску интеграцију (АЕИ), процес зближавања са суседном Румунијом се убрзао. Румунске елите, наоружавши се доктрином панрумунизма, почеле су активно промовисати своје интересе у Молдавији и проширивати своје присуство не само на нивоу медија и невладиних организација (НПО), него већ и у органима државне власти. О томе да Румунија добија подршку САД за развој својих НПО, медија и инвестиционих пројеката у Молдавији говори и последњи извештај америчког аналитичког центра „Стратфор“. На пример, за годину дана у Републици Молдавији (РМ) отворена су два румунска телевизијска канала – Публика ТВ и Журнал ТВ.
 

Већ у првим месецима своје владавине Алијанса за европску интеграцију потписала је са Букурештом споразум о ситној пограничној трговини и транспорту, отворила два румунска конзулата (у Белцима и Кагули), уклонила бодљикаву жицу на граници дуж реке Прут. При том владајући сада у Модавији либерали нису ни зуцнули о потписивању Основног споразума и Споразума о границама са Румунијом. Одбијајући да потписује та два темељна споразума, Румунија фактички не признаје суверенитет и независност молдавске државе, сматрајући је историјским неспоразумом.
 

Румунски председник Трајан Бесеску обећао је да ће основати Агенцију за враћање румунског држављанства у Букурешту, са пет регионалних бироа. Процедура добијања румунског пасоша максимално је поједностављена. Данас око 600 хиљада молдавских грађана стоји у реду за добијање румунских пасоша, а 120 хиљада грађана Молдавије већ има румунско држављанство.
 

АЕИ је са своје стране такође дала свој допринос том процесу, дозволивши двојно држављанство у структурама власти. У апарату председника, владе РМ данас раде инострани грађани – Румуни. Многе министарске и посланичке, па чак и председничке фотеље у Молдавији данас заузимају људи, који су држављани Румуније.
 

Резултати тог антидржавног врзиног кола брзо су дошли до изражаја. Већ 15. јула 2010. године појавила се информација о томе, да је Република Молдавија омогућила Румунији слободан приступ националној бази података Државног регистра становништва. У целом цивилизованом свету, у коме су заштићени лични подаци грађана, таква провера може се обавити искључиво на основу званичног захтева, и једино по строго ограниченим критеријумима.
 

Све су јасније видљиви елементи „спољног управљања“ Молдавијом.По први пут за 19 година независности Молдавије у рукама представника унионистичког политичког крила, лидера Либералне партије Михаја Гимпуа нашле су се три највише државне функције: председника парламента, председника и врховног команданта. Зато је, највероватније, 1. децембра 2009. године, Михај Гимпу празновао „Дан Румуније“, а у јануару (26-27) одржана је помпезна посета румунског председника Трајана Бесескуа Молдавији, где су га дочекали сви министри и посланици из АЕИ. За време посете Молдавији Бесеску је отворено изјавио, да никада неће потписати Споразум о граници са Молдавијом, ставивши тако до знања да он ту границу једноставно не признаје.
 

Уочи посете Бесескуа Кишињову министар иностраних послова Румуније Теодор Баконски дао је скандалозну изјаву о томе, да не постоје ни молдавски језик, нити молдавски народ, и по први пут на званичном нивоу Молдавију назвао „Бесарабијом“, тојест, румунском провинцијом. Емил Бок, премијер Румуније, налазећи се 22. септембра 2010. године у САД, изјавио је да је циљ спољне политике Румуније да „уклони границе са Молдавијом у оквирима Европске уније“ и додао, да Букурешт никада неће признати „пакт Рибентроп- Молотов“, који је довео до губитка Бесарабије.
 

Председник Националне банке Молдавије Дорин Дрегуцан и губернатор Националне банке Румуније Мугур Исереску су 6. јануара 2010. године закључили споразуме о почетку свемогућих „пројеката“, чија суштина је и даље тајна. 15. марта 2010. године у Кишињову је одржан церемонијал отварања Парламентарног бироа румунског сенатора, потпредседника комисије за спољну политику Виорела Бадја. Другим речима, у Молдавији су почели званично функционисати румунски органи државне власти!
 

У априлу 2010. године Михаил Гимпу је са Трајаном Бесескуом потписао Декларацију о стратешкој сарадњи у европској интеграцији. Тим документом Букурешт је покушао да замени Основни политички споразум. У суштини, тај документ признаје Румунији право на улогу „адвоката“ Молдавије у процесу њеног пријема у Европску унију, фиксира односе субординације „млађег“ Кишињова у односу на „старијег“ - Букурешт.
 

Деветог маја 2010. године, сазнавши да Румунија није позвана на параду Победе у Москву, вршилац дужности председника Михај Гимпу је демонстративно одбио да учествује на свечаностима у руској престоници и изјавио, да је Молдавија, тобоже, „губитничка страна у рату“, па према томе ни он лично као „губитник“ нема шта да тражи на празнику победника. Ти потези Михаја Гимпуа су још једном потврдили да се спољна политика Кишињова у време владавине АЕИ директно координира са Букурештом.
 

У медијима су се 27. јула 2010. године појавиле информације о томе, да је усвојен Акциони план, који су потписали заменик министра унутрашњих послова, командант карабињерских јединица Молдавије Васил Драгомиров и генерални инспектор Румунске жандармерије Олимпиадор Антонеску. План предвиђа размену искустава, организацију заједничких посета школским установама, обуку молдавских официра у Школи румунске жандармерије. Истовремено су суштина плана и начини његове реализације остали стого пов. Скривање садржине тог документа омогућава претпоставку, да је он наставак свих оних истих опасних потеза које предузима режим АЕИ на плану зближавања и потпуне интеграције оружаних структура Молдавије и Румуније.
 

Међутим, актуелне молдавске власти не намеравају да се зауставе на томе. 13. септембра 2010. године молдавска јавност сазнала је, да Молдавска Републикаи Румунија припремају закључивање међудржавног Споразума о војној сарадњи. То подразумева организовање заједничких маневара, размену тајних информација у погледу планирања одбране, узајамно коришћење полигона итд.
 

Чланом 5 тог Споразума предвиђено је стварање мешовите молдавско-румунске војне комисије, на челу са министрима одбране, која ће пратити реализацију Споразума, а такође вршити размену информација посредством амбасада. Тојест, формирају се заједнички органи власти Молдавије и Румуније – под румунским руководством. Јасно је и против кога је усмерена та сарадња, имајући у виду да је Румунија – чланица НАТО, и да је још 23. јуна 2010. године Трајан Бесеску, оглашавајући у румунском парламенту Националну стратегију одбране, изјавио да руска армија у Придњестровљу угрожава националну безбедност Румуније.
 

Такво „партнерство“, једнако спољној управи и контроли, успостављено је и са другим стратешки важним молдавским министарствима.
 

Директор молдавске Службе за информисање и безбедност Георге Михај је 27. септембра изјавио о томе, да је „један од приоритета Службе за информисање и безбедност (СИБ) успостављање партнерских односа са румунским тајним службама“, признавши да румунске специјалне службе пружају пуну подршку молдавским колегама у контактима са европским колегама. Одговарајући договор с тим у вези постигнут је за време мартовског сусрета у Букурешту директора наведених специјалних служби.
 

Румунски министар иностраних послова Теодор Баконски је 29. септембра 2010. године, после скандала у владајућиј коалицији, подржао АЕИ, препоручивши учесницима у тој коалицији да остану хомогени! Са стране гледано, то је изгледало у најмању руку као мешање у предизборну кампању, а ако хоћемо, и као инструкција шефа својим подчињеним! Јер Молдавија је још увек суверена земља...
 

Озбиљну забринутост изазива кампања у медијима у циљу дискредитовања Цркве у лику Молдавске Митрополије РПЦ, јер је то последњи бедем независне молдавске државности. Према неким подацима, Министарству правде РМ поднет је захтев за стварање Молдавске аутокефалне цркве. У суштини, понавља се украјински сценариј, када су „наранџасте власти“ у периоду од 2004. до 2009. године заподенуле прави рат против Руске православне цркве.
 

За стручњаке у области државне симболике и семиотике посебно је индикативан указ Гимпуа од 24. јуна 2010. године којим се 28. јуни проглашава „Даном совјетске окупације“. Тај указ је у првом реду представљао покушај да се и сама молдавска државност прогласи нелегитимном: ако се 28. јуни призна као дан окупације Бесарабије, онда наредни корак треба да буде повратак дате територије „законитом власнику“, тојест, Румунији.
 

Као последица антидржавне политике АЕИ, већ између 15 и 30 процената молдавског становништва (према подацима анкета, спроведених маја 2010. године) нема ништа против уједињења Молдавије са Румунијом.
 

Одуставши од фронталног напада на молдавску државност и директног уједињења са Молдавијом, Букурешт се определио за тактику „латентне интеграције“. Циљ је да се на територији Републике Молдавије формира румунски протекторат са заједничким органима власти и управе, са бизнис-структурама и образовним институцијама. Фактички ће то бити конфедерација, а формално – „две румунске државе“.



  • Извор
  • Фонд стзратешке културе, srb.fondsk.ru/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....


Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....

У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...


НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...

У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...


Скоро 60 одсто Европљана више не сматра Вашингтон поузданим партнером, показује нова анкета фондације Бертелсман...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА