Слепи мишеви преносе беснило

Краљево – Већина људи нису ни свесни какве их све опасности вребају. Као последица глобалног отопљавања планете, брзином коју ни стручњаци нису могли предвидети, шири се „станиште” слепог миша, животиње која чини скоро четвртину укупног броја сисара. У потрази за храном, слепи мишеви „освајају” све више северних предела земље, јер климатске промене тамо омогућавају и размножавање разних инсеката којима се највећи број врста слепих мишева храни. Тако је недавно у Београду и Будимпешти први пут забележено присуство такозваног медитеранског или грчког слепог миша.

Такво нарушавање природне равнотеже можда и не би било опасно да, како за „Политику” објашњава Миланко Шеклер, директор угледног Ветеринарског института у Краљеву и стручњак за ветеринарску имунологију, слепи мишеви у појединим деловима света, као што је то Јужна Америка, нису главни извор заразе и преносиоци вируса беснила! Они тамо, током ноћи, нападају обично крупну стоку, уједом сисају крв из вратних вена, рецимо крава, и тако беснило преносе на домаће животиње, а јасно је каква је то онда опасност за људе. 

– У Европи – додаје Шеклер – где су до сада преносиоци овог вируса углавном били вукови и лисице, пре неколико година појавило се неколико случајева када су слепи мишеви били узрок заразе животиња, нарочито оваца, путем измета и мокраће. То нас је подстакло да код надлежног министарства, односно Управе за ветрину, конкуришемо са пројектом испитивања присуства вируса беснила на популацији слепих мишева и парамиксо вируса (изазивач хеморагичне грознице, прим. М. Д.). Тај предлог, уз још 22 пројекта, прихваћен је и већ смо почетком пролећа кренули на посао. 

Стручњаци овог института, који је у Европи постао познат по успешности у борби против птичјег грипа и у који сада на обуку долазе стручњаци из овог дела Европе, одлучили су да слепе мишеве, као узорке, хватају у пределу Ђердапске клисуре, јер тамо има највише пећина, а и узан простор клисуре погодан је као станиште ових сисара. Посебном опремом, коју су сами осмислили, хватали су их понајвише у пећини Гродашница. 

– За ово испитивање – тврди Шеклер – потребно нам је око 400 слепих мишева и до сада смо успели да узмемо узорке, путем бриса из уста и измета, од око њих 200. Наравно, коначне резултате јавности ће саопштити наручилац пројекта, односно Управа за ветерину, али могу рећи да, бар за сада, нема разлога за забринутост становништва на овим просторима. 

Без обзира на то, може се рећи да су ретки примери таквог рада, који сутра може бити од и те какве користи, поготово зато што је, како смо већ напоменули, слепих мишеви као „досељеника” овде све више. 

– Тек када мало боље обратимо пажњу, као што је то било током припрема за ово истраживање, примећујемо колико је ових животиња изван пећина, односно у урбаним деловима, у подрумима стамбених зграда, на крововима где има највише инсеката, али и у густо насељеним градским четвртима, између стамбених зграда, пошто је тако узан простор за њих погодан – објашњава директор Ветеринарског института у Краљеву. 

Дакле, и слепи мишеви су потенцијална опасност за људе, и то не само за оне који живе у близини пећина и шума, већ и у градовима.