Руска анимација расте на снажним кореновима

Триста нових анимираних филмова из читавог света чини програм Великог фестивала цртаних филмова који се по традицији отварио у Москви на дан, обележен у календару као Светски Дан анимације.
 

Наравно, узимајући у обзир то што се Велики фестивал цртаних филмова подудара временски са школским распустом, организатори су укључили у његов програм много филмова за децу. Овај правац је управо оно у чему је била јака совјетска филмска школа. Сада се индустрија анимације у Русији налази скоро у критичном стању, али мајсторство и креативност уметника аниматора и даље су високи и цене се у читавом свету. Довољно је сетити се имена руских доајена као што је Јуриј Норштејн, Гари Бардин или млађи Александар Петров, који је добио Оскара за филм Старац и море. Многи сада раде у иностранству, али на московски фестивал су дошли. Тако Игор Коваљов и Дмитриј Маланичев успешно популаришу своје стваралачке пројекте у САД. У Холивуду су учествовали у стварању филмских сага Симпсони и Ох, та деца. А Алексеј Алексејев који је био један од водећих уметника чувеног студија анимираног филма Пилот, радећи тренутно у Мађарској, постао је аутор чувеног циклуса о шумским музичарима. У интервјуу за Глас Русије Алексеј Алексејев говорио је о неким разликама у раду руских и западних аниматора.
 

Алексејев говори да су у Русији људи који раде анимацију универзални, могу да раде све: човек може да буде и аутор сценарија, и режисер, и аниматор. А у иностранству постоје професије које се често не пресецају, и често режисери аниматори не умеју да цртају. Једном речи, све су обавезе подељене. Научио сам се да радим са огромним бројем људи истовремено, говори Алексеј Алексејев. Било је периода када сам морао да радим са 12 земаља, а укупно се тим састојао од 700 људи. То је наравно прилично сресно стање.
 

Аниматори који су остали да раде у Русији имају стресове друге врсте, али све једно снимају филмове. Алексеј Демин показује на пример свој нови филм Шатало – причу о црном мачку кога нису волели становници села, али без кога се њихов живот мења. Идеја филма је у томе да је свет некаква целина, да се из њега ништа не може одузимати, чак ако се не допада. Алексеј Демин између осталог има своју посебну технику: он заокружује црном оловком аквареле и ствара саим тиме сочну, помало рапаву фактуру. Уз помоћ компјутера такав ефекат се не може постићи, приметила је у интервјуу за Глас Русије Алексеј Демин.
 

Наравно, велико хвала компјутерима, њихова појава је битно увећала могућности уметника. Снимати серије уз њихову помоћ корисно је и технички и економски, али филмови направљени компјутерски чине се једнаким. А другачије је скупо: како би се направио ручно филм дуг један сат потребни су колосални потенцијали и искуство, и просторија, и мајстори, и школа која се једна сачувала. Нови људи то узимају да раде и ништа се не добија.
 

Белики фастивал цртаних филмова представља не само традиционалну анимаицју, већ и радове направљене у новим трендовима, на пример, документарну анимацију, рекла је у интервјуу за Глас Русије програмски директор фестивала Дина Годер.
 

Приказујемо филм Звериње удобности. Прво је режисер снимио интервју са емигрантима у Енглеској, који су говорили како тешко живе. Затим је направљен цртани са животињама у зоолошком врту. На слику је стављен текст: лав је говорио, на пример, да му је хладно, тесно, неудобно. Тако су се емигрантски проблеми пројектовали на живот у кавезу за животиње. Постоји у програму и летонски филм Очима туђинца. Главна јунакиња је Рускиња из Летоније, која је преживела Други светски рат, политичке катаклизме. Читав свој живот она је водила дневник у цртежима. И режисер је овај дневник оживео: у њеним цртежима налази се историја земље.
 

Анимација у Русији има велику будућност, убеђен је учесник Великог фестивала цртаних филмова Алексеј Алексејев – зато што је овде огромно тржиште, а што је најважније одлична традиција. На таквим јаким коренима она и сада расте, полако али сигурно.