Присутна депопулација

Породице у Србији и Републици Српској /РС/ најчешће имају једно или два дјетета, што доводи до отворене депопулације, истакла је професорица Инситута друштвених наука из Београда Мирјана Рашевић.


   "Посљедице ниског нивоа рађања су отворена депопулација, што значи да више људи умире сваке године, него што их се роди. Србија се са тим суочава већ 18 година, а РС од почетка овог вијека, са врло јасним негативним природним прираштајем, а друга посљедица која је поготово ограничавајућа јесте старење становништва", рекла је Рашевић.

   Она је навела да истраживања проведена у Србији и Српској показују да је родитељство задржало високо мјесто на листи индивидуалних циљева, али се измијенила његова суштина, јер родитељи рађају дјецу прије свега да би задовољили своје емотивне и психолошке потребе.

   Рашевић је новинарима у Бањалуци прије скупа поводом завршетка пројекта "Репродуктивно здравље у РС" рекла да Србија спада међу најстарије земље на свијету.

   Према њеним ријечима, низак наталитет је дубоко условљен и законит процес који сада биљежи чак 61 земља, међу којима су и Србија и РС.

   "На овом подручју је изузетно низак ниво рађања, у Србији он траје већ пет деценија, у РС нешто краће, али је то тако дубоко условљен и законит процес јер се у његовој основи налазе сви они фактори који су дио наше цивилизације, без обзира да ли представљају њена позитивна достигнућа или изразите слабости", рекла је Рашевић.

   Она је нагласила да узроци леже у све већој еманципацији индивидуализма, измјењеној породици и положају жене и дјеце у породици, инсистирању на квалитету живота и дјеце и родитеља, либералних закона о абортусу, доста простој и ефикасној контрацепцији, као и чињеници да је данас лични живот разређенији него што је икада био и да је присутан јасан материјалистички систем вриједности.

   Доцент др Сања Сибинчић истакла је да су поступак и процедура вантјелесне оплодње, као и терапија јако скупи, али у РС, ипак, јефтинији него у земљама окружеља, те да Фонд зравственог осигурања РС покрива само један поступак.

   Она је навела да се ради се на томе да Фонд зравственог осигурања РС од идуће године покрива два поступка, јер је проценат успјешности из првог пута око 30 одсто, а реалне шансе да жена затрудни три одсто.

   "Неплодност у РС износи око 15 одсто, иако се вјерује да је тај проценат и већи, што је релативно добро, јер у неразвијеним земљама он износи око 20 одсто. Проценат неплодности драстично расте у РС, али и у цијелој Европи", навела је Сибинчић и додала да су брачни парови који не могу имати дјецу јако заинтересовани за вантјелесну оплодњу.

   Говорећи о узроцима неплодности, она је појаснила да су се у посљедњих 20 година многе ствари промијениле, те да је старост породиља знатно виша, што значи да се жене порађају касије и остварују трудноћу касније, што омета концепцију, јер због биолошке старости теже долази до оплодње, а квантитативна и квалитативна вриједност спермијограма значајно опада.

   "Што је жена млађа, мање су могућности да дође до спонтаног побачаја и да дође до аномалија код фетуса, а психолози и гинеколози су израчунали да је у данашњој перспективи иделана старост труднице 28 година", истакла је Сибинчић.

   Национални координатор за репродуктивно здравље РС Ненад Бабић рекао је да је у оквиру пројекта "Репродуктивно здравље у РС" који је трајао двије и по године, направљена студија у којој је анкетиран 2 031 ученик од шестог до деветог разреда и 2 539 средњоколаца и студената.

   Он је истакао да је Студија показала да адолесценти знају базичне ствари које се тичу репродуктивог здравља, али да десет одсто њих не зна шта је пубертет, 12 одсто шта су менструација и репродуктивно здравље, а чак 60 одсто се изјаснило да су основна знања стекла из новина, часописа и неке литературе која није за препоручити.