Како је настао „руски рулет“ - бесмислено поигравање са животом?

Људи и данас гину у игри о чијем пореклу се скоро ништа не зна, као што се не зна ни у којој мери је ово коцкање са животом распрострањено у свету, пише Russia beyond.

Официрска забава 

Илустрација В. А. Пољакова уз роман „Јунак нашег доба“ (прича „Фаталист“) М. Ј. Љермонтова.

Мартин, 2020.

Једно се сигурно зна - руски рулет је веома популарна тема писаца и продуцената широм света. Она је уткана у радњу многих књижевних дела и филмских остварења.

Популарно је мишљење да је мање познати амерички писац авантуристичких прича Георгес Артур Сурдез први пут увео термин „руски рулет“ када је 1937. године објавио истоимену причу у часопису Collier’s .

Француски војник приповеда како је својим очима видео руске официре који после бољшевичке револуције 1917. године нису имали шта да изгубе и зато су играли руски рулет свуда и на сваком месту – код своје куће, у кафићу, у гостима...

Занимљиво је да ниједан руски писац пре 1917. године не помиње руски рулет у својим романима или биографији. Љермонтов је у „Јунаку нашег доба“ описао ситуацију када се уместо револвера користи пиштољ на барут, и питање је само да ли је пиштољ напуњен и да ли је барут у њему сув или влажан.

„Жмурке“

Алексеј Балабанов/ СТВ; Дистрибуција «Наше кино», 2005.

Многи сматрају да је Сурдез измислио причу о руским официрима и руском рулету, јер је у то време у Руској империји најчешће коришћен револвер „Наган“ М1895 са седам метака, а у причи се описује пиштољ са шест метака.

Постоје и друге претпоставке везане за порекло ове смртоносне игре. Једни верују да се руски рулет појавио као својеврсно вршење притиска полиције на осумњичене, други да су затворски чувари приморавали затворенике да играју руски рулет и кладили су се у једног или другог затвореника, а трећи тврде да се игра појавила у царској армији као релативно безазлени трик који је лако могао да импресионира присутне.

Теорија вероватноће

Ако је у добошу пиштоља само један метак, онда се вероватноћа смртоносног исхода повећава са сваким новим покушајем уколико се добош не окреће после сваког пуцња.

Нагант М1895

Bratislav (CC BY-SA 3.0)

У том случају је код пиштоља са шест метака вероватноћа првог покушаја 1:6, односно 16,6%. Вероватноћа другог покушаја је 20%, трећег 25%, четвртог 33,3%, петог 50%, а шести покушај је 100% смртоносан.

Поред тога, ако у руском рулету учествују двојица, онда је у извесној предности онај који је други на потезу, јер се може десити да пиштољ опали у првом покушају. Али ако први пут не опали, онда други учесник има знатно мање шансе него што је имао први (под условом да се добош не заврти после сваког покушаја).

„Тринаест“

Гела Баблуани/Paramount Vantage, 2010.

Ако се цилиндар заврти, онда сви учесници имају једнаке шансе у сваком покушају. У противном највише шансе да преживи има онај ко први покуша (под условом да сваки учесник има само један покушај).

Можда ова „теорија“ руског рулета звучи језиво, али ми говоримо о томе искључиво као о историјском феномену. Никада се не треба играти са животом, без обзира на закон вероватноће.

Савремене модификације

Данас у свету постоји мноштво модификација руског рулета. На пример, житељи руског града Перма су направили нелеталне електричне пиштоље за игру која личи на класичан руски рулет.

 

Ана Сова

На Фејсбуку је некада била популарна апликација „Друштвени рулет“. Она је насумично удаљавала једног од шест учесника који одлуче да се поиграју на овај начин.

Познати су, додуше, и летални случајеви. У Камбоџи су 1999. године три човека погинула играјући варијанту „руског рулета“ у којој је учесник уместо да притисне окидач пиштоља имао задатак да нагази на противтенковску мину.

Шокантна је чињеница да људи и данас још увек играју оригиналну верзију руског рулета. На пример, у једном медицинском истраживању је испитано 15 случајева смрти од руског рулета у САД само у 2008. години, и то је упоређено са 75 случајева самоубиства невезаних за ову игру са сопственим животом. Испоставља се да су жртве руског рулета већином били Афроамериканци, док су бели Американци у већој мери склони другачијим врстама самоубиства. Према поменутом истраживању, типичан портрет учесника руског рулета у САД је млади неожењени тамнопути мушкарац.

Медицинско истраживање из 1987. године показало је да су људи који играју руски рулет у поређењу са жртвама других врста суицида знатно мање склони депресији, али су знатно више склони употреби наркотика и алкохола.

Страшно је и помислити да је број жртава руског рулета толико велики (а учесника још и већи) да се на основу њега могу вршити медицинска истраживања.

Николај Шевченко, Russia beyond