Ковид пропуснице и за славу

Мој комшија слави Свету Петку.  

И зове ме он, каже, ти си Ивчо стручан око интернет, такође, работија си у Болницу, не ли , работија си и у Владу, даклем, да будеш Ковид редар куде мене на славу сг.

 - Ама, рекох, нисам радио у Владу, него куде Владу, Владица Мистрија га викав.

Нема везе, вика он, да биднеш Ковид редар.

Добро, рекох, не могу га одбијем, први комшија, а зна се, комшија је више род него брат од ујку.

Е, овакој ћеш, наставља. Баба Роска кд дође, на њума не ву тражи, она увек кд отидне по лекови, мане једну вакцину, десет пут се вакцинисала до сг, вика, фала му на нашега прецедника, има и пензије, и вакцине, и шећер у коцке. Ако дође кум ми Неце, е на њега џаба ће му тражиш, он воли да гу пивне, не мож му уработив ни крвну слику, викав, повише ракија него остало. 

- Доообро...

Неје добро, има још, пази сг. Комшика ни Душица, она сас мужа увек дооди, они су двојица, ал за њи важи један аусвајз. Па каже даље, брат ми Ђоке сас деца, они су сви онакој, знаш, не се распраљај с њи. Запамти ли?

- Нел ти брат беше Драган?

Ама Драган је бре, него ми си га викамо  Ђоке, знаје он зашто. Е сг, најбитно - ако дође шеф ми Ацко, с њега фино, рекни, извињавамо се и ја и Цаке, ал видите ситуацију, држава тражи, а Цаке млого гу државу поштује.

- А ја кд ће стигнем да замезим, цело вече ће дочекујем и контролишем, горе него да сам младожењски на свадбу у Првонек?

И тако, био сам и кум, и новинар, и ИТ стручњак, али Ковид редар на слави још нисам био... 

Па добро, за све постоји први пут.

И. Т.