Да л' то Руси иду, ил' ракете лете?

Иницијативе Русије за ПРО и СОН су биле међу кључним темама ове недеље. Председник Дмитриј Медведев је посветио тим питањима велику пажњу у свом експозеу пред Федералним Сабором 30.новембра, а наставио је Владимир Путин, када је одговарао на питања познатог новинара Ларија Кинга.
 

Русија и НАТО морају да заједно раде за мир и безбедност на евроатлантском простору. Ослонац таквог партнерства морају бити принципи безбедности, узајамног поверења, транспарентности и предвидљивости, изјавио је Дмитриј Медведев у својој посланици Федералном сабору.
 

Председник је подсетио на његову иницијативу коју је изрекао на самиту Русија-НАТО у Лисабону о европској ПРО. Она би одговарала интересима Русије и земаља НАТО, али истовремено би заштитила све земље Европе од ракетних удара. Осим тога, већ је започет заједнички рад на свим питањима око тога. То је без сумње позитиван развој, ипак председник је упозорио на нежељене последице:
 

Желео бих отворено да кажем да нас у наредних 10 година очекује следећа алтернатива: или ћемо постићи сагласност око ПРО и створити заједнички механизам сарадње или ћемо почети нову трку у наоружању.
 

Што се тиче стратешког офанзивног наоружања, договор о томе су потписали председници Дмитриј Медведев и Барак Обама у априлу ове године. Па ипак конгрес САД све до сад није ратификовао тај договор. Републиканци сматрају да договор више одговара руским интересима него америчким. Такав став забрињава руске власти. О томе је говорио и руски премијер.

Касније су многи експерти приметили да је у том моменту премијер био веома оштар. Путин је уверено изјавио да Русија не жели никоме да прети, али ако не буде ратификације договора о СОН, Москва ће бити приморана да предузме узвратне мере због сопствене безбедности:
 

Ако на наше предлоге добијемо само негативне одговоре, и шта више, ако се поред наших граница појави додатна опасност у облику нове варијанте трећег позиционог реона, Русија ће једноставно бити дужна да се заштити на разне начине: постављањем нових ударних комплекса против нових претњи, које ће се стварати поред наших граница. То није наш избор. Ми то не желимо.
 

Премијер се надовезао и на иницијативу председника државе о заједничком раду на општем проблему безбедности. Како је Путин рекао, Русија би могла да се договори са НАТО о размени информација, о заједничком систему управљања. Постоји само један услов: партнери морају узети у обзир интересе Русије, иначе ће тај процес бити немогућ. Као конкретан пример Путин је навео намеру САД да постави поред руских граница систем радара и противракета:

Ми не усмеравамо ракете ка вашој територији. А ви планирате да поставите ракете поред наше територије, поред наших граница. Кажете нам да ћете то учинити да би се заштитили од, рецимо, иранске нуклеарне претње, али такве претње сада нема. А ако систем радара и противракета буде постављен поред наших граница чак 2015 године, оне ће радити против нашег нуклеарног потенцијала. И то нас наравно забрињава, и ми смо дужни да предузмемо конкретне мере.
 

Већина експерата сматра да ће сарадња Русије и НАТО зависити од тога какав ће договор Москва и Брисел постићи око ПРО. О томе је говорио „Гласу Русије“ и стални представник Русије при НАТО Дмитрији Рогозин. Главни проблем сада јесте то да уместо заинтересованог дијалога две једнаке стране Запад може да покуша да стави Русију пред свршен чин. Дипломата није одбацио могућност да земље Алијансе покушају да се договоре о ПРО раније, на својем сусрету министара у марту, а на лето да понуде Русији готов план. Ако дође до нечег сличног, како је изјавио Дмитриј Рогозин, Москва неће ни на шта пристати. Шта више, такав развој догађаја ће довести само до трке у наоружању, сигуран је Рогозин:
 

ПРО у Европи може да постоји или ако Русија у њој учествује, или ако је усмерена против Русије. Трећег нема. Ако ми сазнамо да се подиже војна инфраструктура ПРО на северо-западу руских граница  - да не говорим о Арктику, сектору стратешких снага Русије – ми ћемо морати да развијамо офанзивне снаге као противтежу било које противракетне одбране. Али нама се категорички не допада такав развој догађаја. И поступаћемо у духу Лисабона, где су се председници држава и влада изјаснили за сарадњу и назвали је стратешком, изјавио је Дмитриј Рогозин.
 

Заједничка ПРО је више идеолошко питање, а не проблем безбедности, убеђен је Дмитриј Рогозин. „Раније је земље НАТО уједињавала парола: „Иду Руси“. Сада желе да је замене новом: „Лете ракете““, каже он.
 

Москва предлаже другу врсту узајамне сарадње: једини правно обавезујући договор о једнакој и недељивој безбедности за све. Колико је за то спреман Запад сазнаћемо наредне недеље. Према речима Рогозина, „путна карта“ узајамне сарадње Москве и алијансе за ПРО биће усаглашена већ 8.децембра на сусрету Савета Русија-НАТО на амбасадорском нивоу.