Архив Солжењицина: повратак

1970-их година добитник Нобелове награде Александар Солжењицин се за време живота у емиграцији у америчком Вермонту, обратио руским емигрантима и њиховим потомцима с позивом да прикупљају мемоарска сведочанства о прошлости Русије – о револуцији, грађанском и о два светска рата. Из различитих земаља света добијено је преко 1000 рукописа. Александар Солжењицин је прикупљао овај архив у нади да ће вратити документа у домовину, кад у Русији изумре бољшевизам. И 1995. године у Москви је основана библиотека-фонд „Руска дијаспора“, чију основу представља управо Солжењицинов архив.
 

Главни задатак Дома руске дијаспоре, с којом он успешно излази на крај већ 15 година јесте прикупљање, чување и проучавање архивских материјала, књижевног и историјског наслеђа емиграције. Свега онога, што је сачувало дух, завете и мисли сународника, који  су  се због догађаја револуције нашли ван домовине.
 

У Дому руске дијаспоре у руке се могу узети рукописи генерала Беле армије, прочитати у оригиналима писма писана у иностранству добитника Нобелове награде писца Ивана Буњина, аутора апотеозе мржње према тоталитарном режиму – „Проклетих дана“; забелешке руских философа, прогнаних из Русије по Лењиновом налогу. Благо емигрантских архива је данас свима доступно. Како је све почињало сећа се директор Дома руске дијаспоре Виктор Москвин.
 

Наш рођендан је 7. децембра. Управо тог дана смо у мајушном здању у рејону Таганског брда трансформацијом рејонске библиотеке отворили библиотеку-фонд „Руска дијаспора“. Тада су говорили Александар Солжењицин, митрополит Смоленски и Калињинградски Кирил, амбасадор Француске у Русији Пјер Морел. Тада је потомак емиграната првог таласа директор париске издавачке куће YMCA-Press Никита Струве поклонио огроман број књига. Породица Солжењицин је предала архиве великог кнеза Николаја Николајевича Романова, архив философа Семјона Франка и низ других уникалних докумената. А даље су почели да пристижу архиви и књиге из различитих земаља света.
 

Данас се у Дому чува највећа колекција докумената и књига руске дијаспоре. Плус велика музејска колекција. 2005. године саграђена је нова модерна зграда. Данас је Дом научни и културни центар, који обухвата музерј, архив, библиотеку, истраживачки центар, издавачку кућу „Руски пут“, филмски студио и књижару.