Све о љубави

20.12.2010. год.

Емоције се не могу објаснити, али им треба наћи право име. Љубавна веза је нешто више од љубави и заблуда је мислити да је љубав довољна.

За некога се рађа из страсти, за некога из пријатељства, за некога већ после случајног сусрета на улици... Једни верују да може да буде вечна, а други да има "рок трајања".

Љубав је вероватно једина реч, односно стање, која нема научно објашњење, али има толико много различитих песничких и уметничких виђења која се могу применити, али само онда када смо је доживели. Многи тврде да је најлепша када се тек рађа, неки да најдуже траје онда када је бар мало обавијена мистеријом због тога што само тада пружа шансу да се надамо новом узбуђењу.

Ипак, да бисмо љубав разумели и доживели на прави начин, потребно је раздвојити све што љубав јесте од онога што она није. Нешто више управо на ову тему рекао је за "Живот плус" др Зоран Миливојевић, психијатар и психотерапеут.

"Данас је уобичајено да људи очекују да пронађу некога ко им се свиђа, да се у њега заљубе, да после неколико година снажне заљубљености дође смирење у виду једне дубоке љубави. Нажалост, овај сценарио много ређе се остварује него што то ми мислимо.

Уместо у љубав, заљубљеност води најчешће у разочарање. И управо реч разочарање указује да је претходно постојао нереалан однос према другој особи, да је она била идеализована, дакле обожавана. Корен речи разочарање је реч 'чар', или глагол 'чарање' који означава магијски поступак којим се код неке особе изазива стање измењене свести, опијености.

Према томе 'бити разочаран' значи да сте коначно сагледали ствари онаквим какве оне заиста јесу у стварности, али, такође, значи да вам се те ствари не свиђају. Сетите се само колико сте пута били заљубљени и колико пута је из тога произашла квалитетна љубавна веза која још увек траје.

Другим речима ми смо заборавили како почиње љубав. За нас је пут за избор партнера то како се осећамо - ако нека особа код нас изазива пријатност, ако нам се свиђа сексуално, еротично, или се на неки други начин поред ње осећамо посебно пријатно, онда верујемо да је она за нас. Оно што не знамо то је да емоције нису довољне, оне јесу нужан део избора, али су и варљиве."

Љубав, заљубљеност, љубомора - у чему је разлика

"Љубавна веза је нешто што је више од љубави. Људи често мисле да је љубав довољна, али то је заблуда. Љубав је неопходна, али није довољна.

Да би се двоје људи слагало у вези или браку потребно је да имају довољно сличне представе о заједничком животу. Ако ту постоје разлике, они ће се стално борити како би једно друго 'утерало' у властите представе. А та борба дестабилизује везу, чини је нестабилном, води до честих прекида или до раскида, превара и слично.

Битно је нагласити да се љубавна веза састоји из две ствари - из љубави и из везе. И када бирате партнера није довољно само да га волите, већ и да процените да ли би могао да се уклопи у вашу визију заједничког живота. А да бисте то знали, потребно је да имате свест о томе шта желите, какву везу желите да имате, у каквој вези мислите да бисте били срећни.

Дакле, потребно је ускладити срце и мозак. Многи мисле да није у реду мислити, односно користити мозак када је у питању љубав, да је то прорачунато и неморално. Напротив, без координације нема успеха.

То вам је као снимање филма - прво је потребан сценарио, а тек онда се у складу са тим сценаријом тражи главни глумац или глумица. Нису сви глумци добри за главну улогу у одређеном филму", каже др Зоран Миливојевић.

Постоји ли "хемија" и може ли се од љубави разболети

Доктор објашњава да се под "хемијом" обично подразумева снажна еротична привлачност, а некада и заљубљеност.

"Људи некада кажу да им се неко свиђа, али да нема хемије. То, у ствари, значи да другу особу не сматрају еротски привлачном. Међутим, ни сексуална привлачност, ни заљубљеност, нису исто што и љубав. Љубав је осећање засновано на емоционалном везивању за одређену особу.

Када неку особу заволимо, она нам постаје емоционално важна. У том смислу има разних врста љубави - према деци, родитељима, рођацима, пријатељима и, наравно, према партнеру кога смо изабрали и за кога смо се везали.

Мислим да нико не може бити болестан од љубави, али може од заљубљености, од неузвраћене заљубљености, од љубоморе која није ништа друго до љубав која мори. А то је двосмислено - или мори особу која воли или мори, односно убија некога.

Људи који снажно трпе због неузвраћене љубави, одбачености, преваре и слично, спремни су на деструкцију. Често је несрећна „љубав“ разлог за самоубиство или за убиство. Људи који себе презиру, или чак мрзе сматрају да ће их вољена особа излечити, што је увод у патолошку љубав.

Љубав према себи је противтег љубави према другоме. Људи који воле себе, а воле и другога имају здрав однос љубави."

Шта љубав јесте, а шта није

"Ако некога занима шта јесте љубав нека гледа филмове о примитивним племенима. Тамо ће видети љубав у свом чистом облику, пре него што ју је култура деформисала, емоционалну везаност једне особе за другу.

Кроз љубав нам други људи постају емоционално важни и настају нови квалитети односа као што су припадност, блискост... Када не би било љубави људи би били веома отуђени једни од других и веома сами. И зато љубав нема алтернативу", објашњава др Миливојевић.

А шта љубав није?

"Све оно што смо под утицајем различитих културних митова стрпали у љубав. Неки у љубави виде најјачу силу која побеђује болест, неправду и друге несреће. За неке је љубав трагедија, нешто што мора да боли да би било право. За друге је то стална окупираност партнером, стална заљубљеност, лептирићи у стомаку, стање екстазе и среће. За неке је љубав исто што и секс који онда мора бити фантастичан.

Док је за неке нешто што не сме бити упрљано сексом. Многобројне су представе о љубави које у њу уносе садржаје који је деформишу. Али главно је да ли људи могу да остваре ове представе у стварном животу, да живе такву љубав. Углавном не могу, односно могу само краткотрајно.

Из заљубљености не настаје љубав. Иако се љубав и заљубљеност слично осећају, знање о емоцијама, емоционална писменост нам помаже да ова осећања разликујемо. Као што из јабука не могу настати крушке, тако ни из заљубљености не може настати љубав.

Љубав је трајно осећање за разлику од осећања заљубљености које је по својој дефиницији пролазно. Када престане идеализовање друге особе, особа се разљуби, односно разочара. А љубав је такав однос, стање, када видимо другога какав заиста јесте и то нам се свиђа. Желимо да будемо са том особом, желимо је у свом друштву, сексуално нас узбуђује.

Тачно је да се људи мењају, али тај процес је веома спор, што љубави даје трајност и стабилност. Наравно, везе пролазе кроз различите фазе, некада се партнери помало удаље, некада се приближе. Ту су и трећи људи који се појављују као искушења, као изазови.

Оно што људе одржава заједно није сама љубав, већ и воља, одлука да ће остати скупа, да неће експериментисати са неким трећим. Када дођу деца, многи остају у заједници због деце у једном полуразочараном стању, које је сасвим различито од почетне фасцинације.

Зато је потребно да научимо да бирамо партнере не само кроз пријатност коју они код нас побуђују, већ и на друге начине, јер за добру љубавну везу сама љубав, или сам секс нису довољни."

Како воле мушкарци, а како жене

"Мушкарци", каже др Миливојевић, "због тестостерона, показују већу сексуалност од жена, док су жене више романтичне. Али, генерално, постоји тренд који није добар, а то је да људе више занима како се они сами осећају, како их други воли, а не како они воле друге. И мушкарци и жене су све више егоистични, нарцисоидни. Много им је важније да су вољени него да они воле друге.

Заблуда је што очекујемо да ће нас љубав усрећити. И зато многи у љубави виде смисао живота, нешто што ће донети константно задовољство и срећу у животу. На тај начин је љубав постала животни циљ, уместо да буде средство у нашим животима.

Разлог за то су представе у којима се идеализује љубав. У почетку су књиге, љубавни романи, одакле и долази израз „као у роману“, односно романтична љубав.

Романтизам нам је, такође, наметнуо уверење да су све велике љубави несрећне. Али, обећање среће кроз љубав је донео филм. И ми се хипнотишемо различитим представама о срећној љубави. И зато људи очекују да у својим животима остваре исте оне сценарије срећне љубави које су видели на филму, које су упили у своју психу. Али, живот није филм.

Због тога овакви покушаји завршавају се несрећно. И то је главни разлог за кризу брака, а и љубави на западу. Све је више оних који не успевају да пронађу 'правог', или 'праву', тако да остају сами, не желећи да рађају децу у неком компромису.

Од када је брак постао заснован на заљубљивању, он је ушао у кризу. Последица свега је да је на западу све мање деце. И ту се види да је овај модел заснован на миту о љубави која усрећује биолошки неуспешан. Већи део планете, читав исток, и југ, живе на начин на који ми гледамо са презиром као заостао и патријархалан. Али тај модел је и даље супериоран, тамо се рађају деца, тамо настају будући становници планете".

Извор
Mondo, (photo: Guliver/Getty images)

Повезане теме

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

РТ Балкан је од данас доступан гледаоцима у Републици Србској

Данас је коначно почело емитовање канала РТ Балкан на платформи МТел у свим градовима Републике Српске....

Министар Републике Српске посетио Ивановску област

Посета је организована уз подршку Центра за међународну сарадњу „Руско-балкански дијалог“ и «Руско-балканског центра за пословну сарадњу и културу»....

Сигурност снадбевања домаћег тржишта

У априлу у Рафинерији нафте Панчево прерађено 336 хиљада тона сирове нафте...

Значајна улагања у првом тромесечју 2026. године

НИС инвестирао 4,9 милијарди динара у истраживање нафте и гаса...

У Србији приказан уникални филм о Мариупољу

У Србији је 9. маја 2026. године на ТВ «Belle amie» приказана премијера филма «Мариупољ: Руски град». Овај уникални догађај плански се поклопио са 81. годишњицом победе у Другом...