Упознајте Марину Старовојтову, прву жену капетана нуклеарног ледоломца

„Знате ли где је Унеча? Мислим да би мало ко могао да се похвали својим знањем географије. А ја сам тамо рођена. У малом граду у Брјанској области. Море сам видела само на репродукцијама слика Ајвазовског или читајући Хемингвеја и Стивенсона. У нашој породици знали смо за морнарицу... и наш омиљени рецепт - макароне по морнарски. Моја мајка је била медицинска сестра, а отац железнички инжењер“, написала је Старовојтова у колумни за часопис прошле године. У то време, она је још увек била виши помоћник капетана Јамала.

У школи није ни размишљала о мору, већ је желела да служи у... ваздушно-десантним трупама! Желела је да се упише у падобрански колеџ, али се деведесетих година, према њеним сећањима, то испоставило као немогуће. И уписала је педагошки универзитет, након чега је радила као наставница руског језика и књижевности у сеоским школама у својој родној Брјанској области.

„Једног дана сам случајно чула за регрутовање жена у Мурманску бродарску компанију и одједном сам одлучила да променим свој живот. Тако сам постала дежурни официр на нуклеарном контејнерском броду Севморпут. Моје дужности су укључивале чишћење соба, прање посуђа, сервирање хране у мензи посаде. Посао је важан. Посада је на мору месецима и треба да осети да се о њима брине и да се топлина и удобност уносе у њихове животе“, присетила се хероина.

„Прво путовање на Арктик догодило се 2005. године и трајало је 11 месеци. Било је тешко, али је издржала. „Арктик су бескрајна ледена пространства, северна светлост, ледени брегови који светлуцају на сунцу и поларни медведи. Немогуће је скренути поглед са њих.“

Затим је Марина уписала Поморску академију Адмирала С. О. Макарова на одељење за навигацију, и истовремено је радила као обичан морнар – без праксе се не може стићи нигде.

Након што је добила диплому официра страже, радила је као трећи и други официр на транспортним бродовима. Године 2017. постала је први официр капетана.

А две године касније, запослила се у ФГУП Атомфлот, где је завршила на нуклеарном ледоломцу Јамал. Била је први официр, а сада је постала капетан.

Именовање на позицију одржало се уз помпу – на концерту посвећеном 80. годишњици нуклеарне индустрије у Нижњем Новгороду. Пре Старовојтове, само је Дијана Киџи из Санкт Петербурга достигла тако висок ниво на нуклеарном ледоломцу; 2018. године постала је прва жена навигатор нуклеарног ледоломца на свету (на броду „50 година победе“).

Марина слободно време на копну посвећује свом дванаестогодишњем сину.

Извор: Прозор у Русију