Биљка која јача меморију

Честославица, латински Вероница оффицинали, расте по влажним местима и шумама до 1.000 м надморске висине. У народу је још позната као шумска маљава вереница, европски чај, људска верност, пропињача, ранилист, трава од ушљаме.

О честославици круже занимљиве приче. Кад су стари Римљани освојили север Европе и тамо открили ову чудотворну биљку, назвали су је „леком света“. Њене благодатне моћи брзо су се прочуле, тако да је ускоро настала пословица која каже да кад би Римљанин хтео да ода признање и похвали неку значајну личност, он би за њу рекао да има „толико добрих особина, као цењена трава вероника“. Друга прича везана је за њен цвет, који се користи као лек, а има латице које опадају и на најмањи додир. Немци су је духовито назвали као „мушка верност“.

Ова биљка користи се искључиво у народној медицини за олакшано искашљавање и избацивање секрета, код грозничавих стања, као антисептично средство, аперитив, помаже варењу хране и спречава пролив. Антисептично дејство састојака нашло је примену у лечењу гнојних рана, за шта се користи свеж сок честославице или одвар. Помешана са свежим копривиним вршцима, у стању је да излечи хронични екцем, а делотворна је и код старачког свраба. Сматра се да је за умне раднике права благодат ако пред спавање попију шољу чаја од овог цвета, јер јача меморију и помаже против вртоглавице, а такође делује умирујуће. Отклања и појаве „блокаде меморије“, а кад се помеша са целеровим кореном, делује против нервне слабости и одлично је средство против депресије.

ЧАЈ ОД ВЕРОНИКЕ

Кашичицу траве прелити са 1/4 л кључале воде и пустити да одстоји краће време. Свеж сок: опрати свеже цветове и још мокре одмах исцедити. Чува се у флаши у фрижидеру. Пије се против екцема једна кашичица два до три пута дневно. Тинктура: две пуне кашике веронике у цвету, уситњене, ставити у 1 литар ракије и држати на сунцу две недеље.